Стваралачки првијенац Борислава Баћовића, збирка поезије „Подневна мјесечина: Мазохизам по стиховима“, представљена је публици синоћ у фоајеу дворане “Парк”. Збирка чији наслов упућује на вјечити дуализам у човјеку, настала је као посљедица ауторовог унутрашњег трагања за смислом егзистенције.
„Подневна мјесечина“ је оксиморон који спаја два логички и искуствено сасвим супротна појма. Та противрјечност упућује на осјећај поремећеног времена, паралелне стварности и помјерене перцепције, казала је новинарка и публицисткиња Витка Вујновић.
-“Подневна мјесечина” долази сасвим непретенциозно, а на прво читање је јасно да смо истог трена кад је узмемо у руке укључени у свијет о коме Борислав Баћовић пише. Свијет након апокалипсе, који он посматра с хладним осмјехом, као преживјели свједок и снажних ломова историје и идеологија и великих ријечи и обећања и митова. Рјечју, свима познате свакодневице. Баћовићева поезија није поезија побуне. Он је смирени иронични посматрач који покреће многа питања. Не сугерише одговоре. Пјесме су кратке, згуснуте, понекад ме подсјете на агенцијски извјештај – успутан запис о стварности која се распала и у којој опет морамо наћи и себе и смисао, поручила је Вујновић.
За Борислава Баћовића, који је рођен у Осијеку, а живи и ради у Херцег Новом, писање поезије је последњих десетак година својеврсни вентил. Објашњава да је збирка настала из потребе да своје унутрашње биће преточи на папир, без калкулација да се допадне широкој публици.
-Збирка је настала као плод неког мог животног искуства и посматрања и разумијевања неких тема које су годинама долазиле. Једноставно, одлучио сам да то пренесем на папир, мало из револта јер живимо у времену гдје се много тога објашњава, а мало шта се разумије. Без неких калкулација сам кренуо да пренесем то на папир, било је ту и неких мојих сумњи око неких ствари, друштвених кретања, преиспитивања, па чак и неких личних ломова, али створио сам збирку која сигурно није естетски лијепа за читање, сигурно има ту неких и неугодних момената, али је истинита, што је оно што је мени битно – да збирка буде истинита, а истина понекад није лијепа.
Збирка се може посматрати као запис из будућности и ауторова перцепција свијета, у коме послије пада моралних вриједности, ипак, долази нада и смисао.
-Ја бих рекао да је то уствари неко стање свијести. Не догађај, него свијест послије истрошених илузија, послије неких истрошених наратива гдје свијет треба да се уствари некако ресетује послије пада моралних вриједности. У том смислу и остављам отворену неку наду.Надам се да ће то и читаоци прочитати, да уствари послије тога долази нешто ипак смисленије и боље, поручио је Баћовић.
Баћовићеве стихове и осврт на његову поезију књижевника Мираша Мартиновића читала је уредница књижевних програма у Херцег фесту, Дијана Кривокапић, а промоција је организована у оквиру програмског циклуса “Новски талас”.
