Парастосом у манастиру Савина и полагањем цвијећа на споменик стријељаним родољубима и ове године је у Херцег Новом обиљежен Дан примирја, у знак сјећања на 11. новембар 1918. године када је на снагу ступило примирје у Првом свјетском рату. Организатори су више невладаних организација из града и Боке, а покровитељ Генерални конзулат Републике Србије у Херцег Новом.
Узрок сваког рата је похлепа, жеља да се влада другима и да се на неправедан начин стичу земаљска богатства, казао је игуман манастира Савина Макарије, истакавши да је српски народ увијек водио одбрамбене ратове.
-Богу хвала наш српски народ у историји увек је водио одбрамбене ратове, никад освајачке и никад са намером да убијају други народ и друге људе. И зато Божија сила и Божија благодат пребива управо на онима који испуњавају закон Господњи кроз заповест да не мрзе друге.
Подсјетивши на причу са Солунског фронта када је рањени српски војник показао хуманост према бугарском заробљенику, игуман Макарије је истакао да само такав човјек може бити Божји човјек.
-Размишљајући управо о овом примеру размислимо и ми сами где се налазимо и какви смо и ми као људи међу собом. Да ли смо у стању да се сажалимо на човека преко пута себе, ма он био и наш непријатељ, да ли можемо да га заволимо, да га разумемо да му је тешко као и свакоме од нас што је тешко? Ако будемо тако размишљали, и свако ко буде тако размишљао доносиће мир у овом свету и у овом животу, и само такав народ и такви људи могу се назвати Божји људи. Све друго је античовечно и похлепно што је узрок сваког рата, поручио је игуман Макарије.
Мало ко је вјеровао да ће око 62 000 војника одлучити ток и исход Првог свјетског рата, казао је генерални конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић, подсјетивши да је прије непуних два мјесеца на истом мјесту обиљежен Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
-У тих 45 дана 1918. године у незадрживом пробоју који је практично одлучио Први светски рат, српска пешадија је прешла 600 километара. Француски генерал Франше Д’Епере записао је да француска коњица српску пешадију и војску једва сустиже. Мало ко од савезничких сила, у том тренутку не знајући и да постоји држава и српски народ, могао је да претпостави да ће овај број војника и овај народ – око 62 000 војника, одлучити ток и исход Првог светског рата.
Одбраном положаја, долином Таре до Мојковца, подсјетио је Роговић, црногорска војска спречавала је да аустроугарске трупе продру ка Матешеву и пресјеку пут којим би се српска војска повлачила ка Подгорици а касније и Драчу гдје је била главнина српске војске и врховна команда.
-Петог јануара 1916. године операција повлачења преко Црне Горе била је завршена и тада се око 90 000 српских војника нашло на простору Албаније, Скадра, Драча и Тиране. Када је пробој коначно почео српску војску више нико није могао да заустави. За десет дана снаге српске војске и савезника су пробиле Солунски фронт чиме је означена и капитулација Бугарске 29. септембра. Ово је била огромна победа за савезнике и пораз за окупаторе, јер је из строја и рата избачена војска са око 700 000 војника а немачка команда је због свега овога наредила и опште повлачење. Јуришајући испред остатка војске, српске јединице са око 62 000 ратника тада су, према речима немачког цара Виљема другог одлучиле рат, подсјетио је Роговић.
Поред представника невладних организација: Карађорђе, Српски соко, Матица Боке, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, ФК Обилић, Коло српских сестара, СПКД Просвјета и Витешко друштво Свети Стефан, парастосу и полагању вијенаца су присустовали и челници општине Херцег Нови, као и предсједник СО Тиват Миљан Марковић.
