У оквиру обиљежавања љетне славе – празника Чудо светог Архангела Михаила у Хони, на платоу поред храма на Белависти је бројној публици представљена књига “Светигорник” аутора Анастасија Радовића.
Отац Никола Тодоровић, старјешина храма Светог Архангела Михаила, истакао је да траје и обнавља се све Богом благословено, на почетку промоције “Светигорника”, насталог поводом пет година од упокојења митрополита црногорско -приморског, Амфилохија.
-Наш Ђедо је нама, српским свештеницима у Црној Гории овдје у Боки, дао један завјет и аманет, дао нам једно усмјерење не само да се Богу молимо и да се утврђујемо у оној темељној вриједности самога спаситељаи његове јеванђелске науке, него управо да трајемо, а како ће нешто да траје ако не остане записано и ако не остане у предању. Ово вече је управо посвећено нашем митрополиту, не само да га се сјећамо и да га памтимо,него да непрестано ширимо оно што је он желио да шири овдје у Црној Гори, овдје у српској Боки, да ту истину свијетлог Христовог васкрсења које не може нико љепше и нико боље да опише сем српских гусала, српских пјесника и оних људи који су га препознали као светога човјека, а заиста јесте свет. Тек ће вријеме показати све оно чему нас је он учио, све оно чему нас је научио и све оно чему се надао да ћемо ми да остваримо,поручио је Тодоровић.
Пјесник Невен Милаковић, аутор више од 25 књига и пјесама” Ђедов завјет” и “Вила са Кошара”, истакао је да је првобитно име Црне Горе – Светигорник.
-Сваки стих “Светигорника” изискује анализу. Стиче се утисак да би већина могла опстати самостално, иако здружени сачињавају божанствену цјелину, па и сам наслов неодољиво искушава да се позабавим њиме. Као што знате, првобитни назив Црне Горе је био Светигора. Подручје Цетињског манастира са све четири његове нахије, а чији су ктитори Црнојевићи, звало се Светигора што ће рећи метох Цетињског манастира који је дужан да га храни и брани. Дакле, “Светигорник” можемо превести као “Црногорац” – онај прави и исконски, светосавски, његошевски, баш онакав какав је био онај који је надахнуо ово дјело. Наш митрополит Амфилохије, онај који непресано надахњује и нас у борби да будемо слични њему, па нам пјесник поручује: “Светогорац поста Светигорац, као мјера часног Црногорца”, а потом се са божанственом посвећеношћу обраћа том свом узору и учитељу…. “Светигорник” несагориво пламти мишљу и отменошћу православном, Анастасије вјешто и неустрашиво учествује у непрестаној борби са поднебесјем, оружан силном вјером, љубављу и оданошћу својим свијетлим узорима на челу са воинственим генијем његушким. Он му се одужио, и не само њему него и крви својој – свом стрицу и митрополиту , али и свим њиховим сустопницима , свима онима који су им претходили и који су дошли послије њих, поручио је Милаковић.
Магистар Аћим Вишњић, новинар, аутор великог броја књига, истакао је да је веома радостан због сусрета са светим владиком Амфилохијем.
-Срећа нашег језика и наше културе, наше поезије, наше књижевности је што се појавила ова књига. То је једина књига, која се врло моћно приближила књижевном пјесничком дјелу нашег владике Рада. Чини ми се даq ја имам ммало вишше права да тако кажем, јер сам магистрирао код Мила Ломпара на комплетном дјелу владике Рада. И да нисам, него као чобанче голијско,или као неко из народа, није тешко препознати, што смо сада могли осјетити преко гусала као да су стихови из “Горског вијенца”. Ово дјело итекао има везе са “Горским вијенцем”, и није то само еп. То је и драмско дјело, и то је илирско дјело. Заправо, главни ликови “Светигорника”су владика Амфилохије, Анастасије Радовић , српски народ и светитељи,поручио је Вишњић.
Анастасије Радовић, аутор “Светигорника”, књиге са 3 530 стихова ,осврнуо се на зивот блаженопочившег митрополита Амфилохија.
-Има једна добра изрека –не суди о човјеку и сагледај га на концу његовоме.Та изрека важи за свакога, а посебно се посвједочила у случају светопочившег митрополита Амфилохија. Укупни његов жћивот и његово укупно дјело познати су од његових почетака стваралачких свима мање-више. Међутим, његова кончина, крај његовог овоземаљског бивствовања, посебан је и садржи у себи укупно његово дјело и његов стваралачки чин, и његов подвиг, и страдање и истрајавање у борби непрестаној за доброту, за љепоту, за свјетлост, за Бога свога, за народ свој, за ближњега свога. И као што је у његовим последњим земаљским мјесецима и данима обједињено сво његово стваралачко прегнуће, запазио сам да је у тој бескрајној личностипредубокој сажет цијели искон. Сажети су у њему библијски догађаји и личности, сажетпо је у њему апостолско предање и апостолска дјелатност. У њему бјеху сажрети, он их обједињује свете оце, имао сам утисак да у тој личности сваки од светих отаца се може препознати,поручио је аутор “Светигорника”.
На промоцији је учествовао архијерејски и амјесник херцегновски Обрен Јовановић, а народни гуслар Гашо Настић пјевао је стихове из “Светигорника”, који је објавила здавачка кућа Епархије будимљанско-никшићке “Свевиђе”.
