Сентиментална повијест Београда у књигама Ненада Новака Стефановића

Књига београдског писца Ненада Новака Стефановића „Водич кроз љубавну историју Београда“, промовисана синоћ у Кући нобеловца Ива Андрића, штиво је које се може непрестано дописивати, чуло се на промоцији.

Стефановић је промовисао синоћ два „Водича”, али и књигу „Београд кроз кључаонице 100 кућа” и тако Новљанима приближио, не само штиво којим се у овим издањима бави, већ и онај познати шарм Београда, који осваја сваког посјетиоца.

На промоцији је Стефановић казао да нове приче заправо траже њега, а не он њих, због чега се „Водич” неће зауставити на другом дијелу.

Ненад Новак Стефановић, писац

– Биће наставака јер има прича које мене траже, које људи желе да испричају, као повијести својих породица. Неки људи прије завршетка живота желе да кажу оно што имају, па сам се у неким тренуцима осјећао као свјештеник, као да примам исповјест, јер људи имају потребу да то остане забиљежено – наводи он.

У разговору за РТХН Стефановић откирва да има потребу да уђе у сваку београдску стару кућу, од којих се многе данас неоправдано руше, и да што више детаља забиљежи и тако сачува.

– У мојим књигама су куће које су срушене у међувремену, а већина људи је нажалост умрла, тако да биће нових наставака, јер у мени постоји потреба да све то сачувам а и људима, који су у мени препознали некога ко погађа тај дух града, ту жицу Боеграда и ја то слиједим – прича он.

Први пут је у Херцег Новом, па и у Кући нобеловца Ива Андрића, која му је, како је казао, дошапнула колико је он био духован човјек.

– Скромност кревета у којем је спавао ме изненадила. Анрић је нобеловац, у крајњој инстанци богат човјек, а спава на дрвеном кревету, који је узан и мали. Изненадио сам се. Зар он нема потребну да ту има велику спаваћу собу, неки комфор? Не, он је у суштини писац-монах, духовна личност. Ова кућа коју сте сачували, колико се могло сачувати, заиста је свједочаноство о његовој духовности –  сматра Стевановић.

Чуло се на промоцији да у књигама има и Херцег Новог, у причи о зачетнику београдског модернизма у архитектури Милану Злоковићу, гдје се помиње и Никола Добровић, чији су пројекти згада Поште и Дјечије одјељење Института.

– Мирис Херцег Новог вечерас и све оне приче о архитектури, које смо поменули, али и о сликарству и Лубарде и Злоковића, понећу у Београд и када станем пред Лубардину и Злоковићеву кућу моћи ћу да вратим Херцег Нови, овај вечерашњи мирис и мислим да ћу тиме да допуним мој поглед на београдске куће  – казао је он.

Књиге Ненада Новака Стефановића занимљиве су свакоме ко жели да упозна ту романтичну страну Београда. Принцип који је користио при писању књиге „Београд кроз кључаонице 100 кућа” задржао је у оба дијела „Водича кроз љубавну историју Београда“, гје читалац упознаје фасцинантне љубавне приче београдских парова умјетника, филозофа и револуционара, које су обликовале душу града. Кроз документа и свједочења о породичним тајнама, Стефановић гради сентименталну повијест Београда, не заборављајући значајне догађаје и архитектонске стилове.

Разговор са Стефановићем водила је новинарка Витка Вујновић.

ЛЕАВЕ А РЕПЛY

Плеасе ентер yоур цоммент!
Плеасе ентер yоур наме хере