Представа „Успаванка за Алексију Рајчић“ Народног позоришта из Београда, по тексту Ђорђа Косића, у режији Југа Ђорђевића, одиграна је друге вечери 30. Херцегновских априлских позоришних свечаности. Бројна публика је с пажњом испратила драму која на необичан начин говори о позицији жене у патријахалном друштву.
Прича је то о одсуству слободе и могућности избора жена, о малограђанском погледу на свијет који жену без мужа третира као губитницу, док се бахато и насилничко понашање мушкараца сматра нормалним. Редитељ Југ Ђорђевић за РТХН каже да су покушали да зачудним спојем традиције и провокације изнесу причу о патријархату у коме главна јунакиња парадоксално слободу “осваја” тек у затвору.
– То је парадокс који је од почетка Ђорђе Костић покушао да спроведе, да су се те жене у том првом затвору у Србији с краја 19. века најслободније и најбезбедније осјећале у затвору. Ми смо пробали да ту причу која је проткана кроз етно и фолклорне мотиве визуелно одаљимо потпуно од нашег поднебља, али смо такође изабрали једну патријахалну заједницу која на исти начин третира жене, као да су бића другог реда. С тим у вези смо фолклор позајмили од неких амишких група да би заправо произвели тај фау-ефекат који Брехт наводи у својим књигама, а то је да тим отклоном суштински ви заправо добијате неку идентификацију.
Главна јунакиња, коју је фантастично приказала Вања Ејдус, у смрти види коначан излаз, који јој опет буде ускраћен од стране мушкарца, и она остаје осуђена на вјечито чекање.
-Мислим да је Ђорђе Костић на крају заправо ту направио једну заврзламу, да је суштински тој жени и смрт одузета од стране мушкарца, то јест од врховног ауторитета, од једног краља. Чак ни у тој жељи да умре, она не може од мушког ауторитета, тако да се ту направи једна игра да ни та смрт заправо не дође него она остане да чека …
Реакције публике су различите, што зависи и од односа мушкараца према женама у одређеној средини, сматра Ђорђевић.
-Свака публика ужасно другачије реагује. Ја не гледам своје представе, али вечерас сам гледао јер ме баш занимало како ће реаговати публика у Херцег Новом зато што мислим да црногорско поднебље има кроз себе јако уткан тај патријахални код и однос према женама је врло специфичан, и мислим да су чак и неке патријахалне “форе” које постоје овдје прошле прилично добро зато што их вјероватно људи препознају у свакодневном односу мушкараца и жена,тако да је реакција била можда већа него у неким другим срединама.
Млади редитељ Југ Ђорђевић сматра да су фестивали попут Херцегновских априлских позоришних свечаности значајни за промоцију културе и ван позоришних центара.
Уз глумицу Вању Ејдус, у уметничком тиму представе “Успаванка за Алексију Рајчић, су и Ива Милановић, Новак Радуловић и Сара Ристић, Невена Милошевић, Вера Зечевић, Младен Лукић, Горан Милошевић и Данијела Милошевић.
На 30. ХАПС-у ће сутра вече 50. пут бити одиграна представа “Успомене Саре Бернар”, копродукција ЈУК “Херцег фест” и Херцегновског позоришта.
