Промоција књиге „Из своје коже: живот са депресијом”, хрватског новинара и тв водитеља, Александра Станковића, биће одржана сутра у Дворани Парк. Александар Станковић, добро познати новинар, аутор књиге у којој је подјелио своју личну причу кроз коју је прошао.
Ово је прва промоција књиге у Црној гори управо у вријеме Празника мимозе. У ексклузивном разговору за РТХН Станковић говори о књизи и искуствима која је подјелио са читаоцима.
– Драго ми је да сте ме позвали и врло радо сам се одазвао позиву у Херцег Нови. Радујем се што ћу тамо бити у прилици говорити о стварима о којима сам доста често говорио у Хрватској, Србији и Словенији.
Одлучили сте се да говорите о теми која је одувијек била актуелна, али чини се да је данас, некако, све транспарентније. Због чега сте се одлучили да објавите књигу „Из своје коже, живот са депресијом“ односно „Депра“ како су је назвали и у Хрватској.
-Првенствено, разлог је био тај, дакле ја када сам био најгоре, када ми је било најлошије и када сам био болестан, схватио сам да ми јако пуно значи искуство других људи који нешто слично проживљавају и чињеница да су ти људи боље, јер људима док су у депресији се чини да никада из тога неће изаћи и та борба је некада јако заморна. Након десет година што сам имао дијагнозу и боловао од депресије, заправо сам схватио да бих могао и ја можда својим искуством да помогнем људима који имају сличне проблеме. Тиме, да кажем, ето, постојимо и релативно добро функционирамо као људи и у пословној сфери и у приватној и зато сам одлучио написати књигу да бих евентуално некоме помогао. Друга ствар је да бих људе који не знају ништа о депресији покушали едуцирати, јер, ради се о болести која ће ускоро бити број један у свијету.
У књизи сте причали о тим неким тешким тренуцима кроз које сте пролазили, можда и преинтимним. Приликом промоције вам јако пуно људи прилази и препознаје управо овај проблем данашњице, депресију.
– То јесте очигледно велики проблем о коме многи људи не желе говорити. Сасвим је и разумљиво, јер је депресија и све менталне болести су стигматизиране и само разговор о њима ће донијети то да ће људи бити едуциранији и да ће понешто знати о тим болестима и неће се више бојати. Књига је наишла на доста добру реакцију. Људи су је доживјели као могућност само да кажу да и они имају сличне проблеме, да им је драго да се разговара о тој теми. Због саме чињенице да сам ја са тиме изашао ван нисам имао неке велике дилеме, јер нисам имао пуно изгубити. Био сам сигуран да посао изгубити нећу зато што сам јавна особа и заштићен сам на неки начин, за разлику од других људи гдје их послодавац, ако му признају да су болесни, по закону ће им дозволити да оду на боловање, али након неког времена можда ће им се захвалити на сурадњи уз лажну исприку да му више не требају, па ће узети неког здравог. Ја тај проблем нисам имао и релативно лако сам могао иступити у јавност. Нисам имао пуно тога изгубити јер у овом послу који радим већ доста дуго, суочавао сам се са људима који ме не воле и мислим да се тај постотак није повећао након издања ове књиге, тако да нисам имао тај проблем. У обитељи смо расправљали о томе да ли то треба ићи ван или не. На крају смо се и супруга и ја договорили да може, тако да је књига пред вама.
Да ли сте очекивали овакву реакцију читалаца и уопште колега, пријатеља, породице.
– Ја сам дуго у овом медијском свијету и знао сам да ће реакција бити позитивна. Сада је модерно да се појави онај ефект и богфати плачу, међутим, мислим да је потребно говорити о томе ко жели схватити и ко има некаква искуства са депресијом, ко прочита књигу знаће о чему се ради и да мотиви нису појављивање у јавности јер је мени доста тих појављивања у јавности. Ја јесам егзибициониста, али не толики да бих лагао и да бих се гурао у јавност са неком темом која је преозбиљна да се о њој говори. Тако да у некој фази сам живота када, ако могу помоћи некоме у некој фази живота, помоћи ћу.
Промоција почиње у 19 часова.
