Oтворена прва банка матичних ћелија у Црној Гори

У Заводу за трансфузију крви Црне Горе први пут је изведена процедура узимања матичних ћелија хематопоезе од пацијента и самим тим званично је почела са радом прва банка матичних ћелија у здравственом систему Црне Горе. На овај начин направљен је кључни корак ка извођењу прве трансплантације матичних ћелија у Црној Гори.

Државна секретарка Министарства здравља, доц. др Милена Цојић, нагласила је да увођењем ове процедуре, здравствени систем Црне Горе добија нову могућност лијечења пацијената са тешким хематолошким обољењима, а успостављање банке матичних ћелија представља важан искорак ка развоју трансплантационе медицине у земљи.

Данас је значајан дан за цијели црногорски здравствени систем јер се први пут изводи процедура узимања матичних ћелија хематопоезе од донора, тачније нашег пацијента, а самим тим је званично отворена банка матичних ћелија при Заводу за трансфузију крви Црне Горе. Овај пројекат је резултат визије Министарства здравља и здравствених установа, али не само њих, већ и медицинских професионалаца који су својим трудом, радом, посвећеношћу помјерили границе и практично означили једну нову еру у лијечењу у нашем здравственом систему, казала је доц.др Цојић.

Она је истакла да се овим пројектом, у који је уложено пола милиона еура, пацијентима у Црној Гори омогућава да не морају ићи у иностранство ради ове процедуре, већ да комплетан процес – од прикупљања матичних ћелија до трансплантације – буде доступан у нашој земљи. Тиме ће се, како је нагласила, остварити велике уштеде, али и обезбједити комфор по самог пацијента, који ће моћи правовремено да добије ову услугу.

-Желим да се захвалим свим здравственим професионалцима и установама који су вриједно радили да један се овакав пројекат изводи у Црној Гори. Министарство здравља ће наставити да подржава овакве иницијативе, јер је ово заиста један значајан корак и нова вриједност нашег здравственог система, поручила је државна секретарка.

Директорица Завода за трансфузију крви Црне Горе, др Тамара Шћепановић, истакла је важност ове процедуре за пацијенте који се лијече од хематолошких обољења.

-Ова софистицирана процедура изводи се уз помоћ апарата аутоматског сепаратора крвних ћелија, који континуирано прикупља крв од пацијента, врши се центрифугирање, издвајање матичних ћелија хематопоезе у самом апарату, док се преостали дио крви враћа у циркулацију пацијенту. Након завршетка ове процедуре, добијамо продукт, трансплантат који се транспортује до новоформиране крио лабораторије у Заводу за трансфузију, гдје се врши специфична обрада, као и припрема трансплантата за дугорочно чување. У посебним, строго контролиосаним условима матичне ћелије хематопезе чувају се у танковима са течним азотом, на температуре од око минус 190 степени Целзијусових, до момента када су оне потребне за трансплантацију, а најдуже до десет година, појаснила је др Шћепановић, додајући да ће се за почетак изводити пацијентима са хематолошким обољењима.

Она је истакла да је цијели процес строго контролисан у свим фазама од прикупљања до складиштења матичних И да се узорци се анализирају у Институту за јавно здравље ради микробиолошких испитивања, док Центар за клиничко-лабораторијску дијагностику КЦЦГ-а процјењује број и квалитет матичних ћелија.

-Захваљујући најсавременијој опреми коју посједујемо, квалификованом кадру, који је едукован у реномираним трансплантационим центрима, увјерени смо да ће сви трансплантати, који се произведу у Заводу за трансфузију крви, задовољити највише стандарде квалитета И представљати једну од најважнијих карика за будуће успјешне трансплантације које се планирају, истакла је др Шћепановић.