Одборници Скупштине општине Херцег Нови на ванредној сједници локалног парламента са тачком дневног реда „Информација о стању у Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић“ АД упутили су Влади Црне Горе једну препоруку и три закључка везана за ову тему.
Скупштина Општине Херцег Нови препоручује да се у току израде измјена и допуна ПУП-а у дијелу пренамијене земљишта на којем право коришћења има Институт Игало измјене буду искључиво за школство, здравствено социјалну заштиту, спорт и рекреацију, став је већине одборника у локалном парламенту.
Скупштина општине Херцег Нови позива све чланове Скупштине акционара Института да подрже План реструктурирања који ће бити производ заједничког договора власника капитала у Институту „Др Симо Милошевић“, закључак је који је већином гласова усвојен.
СО позива власнике капитала у Институту да са дужном пажњом и у својству доброг домаћина учествују у спровођењу Плана реструктурирања у складу са законом о контроли државне помоћи.
Скупштина Општине Херцег Нови поздравља опредијељеност власника капитала у Институту да у оквиру Плана реструктурирања допринесу унапријеђењу ове институције у циљу реализације јавног интереса у систему здравства, здравственог туризма, науке и образовања, те друштвеног развоја Херцег Новог, закључци су који су усвојени на данашњој ванредној сједници локалног парламента на којој је једина тема био План реструктурирања Института Игало.
Одборници ДПС-а напустили су засиједање, након што је одборник Владимир Косић у процедуралном реаговању поручио да је циљ данашње скупштине притисак на мањинске акционаре и Жарка Ракчевића, као и спиновање информације да ће Институт ићи у стечај.
-Сједница је врло спорна, јер је заказана између двије Скупштине акционара. Спорна је и из разлога што нам се даје 48 сати да обрадимо јако озбиљну материју и данас овдје опредјелимо и дјелимично судбину Института. Сједница је спорна, јер нам се на колегијуму каже да нема продаје имовине, док у Плану реструктурирања има и то у великом проценту. Када смо позвани на јавну расправу на тему Плана реструктурирања, План је био строго тајан, сада је јасно и због чега – због продаје имовине – казао је он.
Косић је казао да је ријеч о приватизацији Института, а продају га политичари из Подгорице, што је изазвало бурну расправу у сали. У наставку је поручио да је ријеч о превари у којој ДПС не жели да учествује, након чега су одборници изашли из сале.
Одборник Новске листе Јован Суботић, иницијатор ванредне сједнице, предложио је одборницима усвајање три закључка, који су након неколико сати расправе усвојени.
Он је подсјетио и на тежак период у функционисању Института током којег никада није довођена у питање услуга коју у тој установи пружају али и на ангажовање локалне самоуправе у тражењу рјешења за проблеме са којом су се суочавали радници и установа.
-Данас када смо остварили три од четири захтјева ту смо да разматрамо План, да дамо подршку нечему за шта мислимо да треба да се деси да би Институт опстао и грађанима изнесемо наш став по овом питању јер нема приоритетнијег питања од Института у овом тренутку, рекао је Суботић.
Извршни директор Зоран Ковачевић подсјетио је на хронологију догађаја у протеклих годину, од када је на челу Института. Дан уочи његовог доласка, како је рекао, Норвежани су отказали уговор за 2024. годину, а седам дана након тога Агенција за заштиту депозита је блокирала рачун Института због седам милиона еура дуга. Блокада рачуна је била до 5. јула. Истакао је да је било веома тешко радити у таквим условима када су плате касниле по три, четири мјесеца.
Руководилац тима за израду ПУП-а, Ранко Ковачевић казао је да општина већ има ПУП који је донијет крајем 2018. године у којом је одређена површина Института под намјеном здравственог туризма. Одређене су и друге неке намјене површина.
-У контакту са људима из Института упознати смо са тим да би Институту било потребно да се за то земљиште које користе промјене одређене намјене у плану.
Ту је дошло до раскорака јер смо ми предлог плана требали да предамо у јулу 2024. године, а тада још није био започет План реструктурирања. За тај моменат смо направили један преседан у планирању да површине које су од интереса за Институт не буду фиксиране у својој намјени, него да се стави напомена да ће ту евентуално доћи до корекције након што се План реструктурирања усвоји – казао је Ковачевић.
Појаснио је да предлог измјена и допуна Просторног урбанистичког плана још није усвојен, отворена је да могућност да се, уколико то буде став државе и Института, ово планско рјешење коригује.
Објашњава и да су на основу инпута које су добили упућени шта су то интереси Института и у том смислу су направљене одређене корекције ПУП-а.
– У зони Шиштета предвиђен је хотел. На простору између велике дворане и магистрале, гдје је велики паркинг Института, ту је предложено да се отвори могућност за неку градњу на начин што би паркинг Института остао, али би био наткривен неком плочом и са те плоче би се могли направити и неки други садржаји. У једном моменту је дошло и до предлога да би ту могла да буде болница. Даља дефиниција тога још увијек није стигла, али је то остало као отворена могућност. План у овом случају има циљ да не буде кочница Плана реструктурирања. Ми се прилагођавамо потребама Института, појаснио је Ковачевић.
На малом паркингу, који је западно од главног улаза је предвиђено по истом принципу да у најнижим дјелу служи као паркинг, а у горњем објекти мјешовите намјене који подразумјевају и здравствене, туристичке, пословне, становање и друге садржаје.
-Ствар која је изазвала неразумијевање је зона некадашњег кампа. Тај дио нижи, одвојен је од некадашњег Ђурђевог брда и просторно није повезан са великим комплексом Титове виле. Ту је предвиђена израда станова. Она је окружена са свих страна становима и у смислу намјене простора не одскаче у односу са своју околину, рекао је Ковачевић.
На локацији Титове виле став планера и Управе за заштиту културних добара је да се ту ништа не гради. Ковачевић појашњава да је у првобитном плану то било предвиђено као ботаничка башта, а простор Титове виле као нека врста „хаба“ .
Одборник Марко Лучић је критиковао досадашње залагање свих Влада Црне Горе у последњих 30 година, посебно наглашавајући неажурност у минулих 15 мјесеци, када је било времена и простора да се откупе акције мањинског акционара за пет милиона еура, врати земљиште у власништво Института, те да се ангажује професионални менаџмент, који би креирао квалитетан акциони план.
Када је ријеч о Дјечијем одјељењу, указао је на чињеницу да је за тај објекат поднесен захтјев за упис на листу културних добара, чиме је онемогућена његова продаја.
Према његовим ријечима, прва фаза Института је највећа оперативна снага тог предузећа, због Факултета примјењене физиотерапије, али и због атрактивне локације у Игалу и са посебном микроклимом.
– Предлог мог закључка је врло једноставан. Предлажем Влади да се не прода ни један метар земље нити квадрат тог хотелског или медицинског простора, а не да се прода пола бање. То је незамисливо – истакао је он.
Лучић је затражио и да надлежни органи установе чија је одговорност што се Институт данас налази у веома тешкој ситуацији.
Одборник Саво Никовић је истакао важност пелоида и поручио да град не смије дозволити да изгуби Институт.
Одборник Зоран Лазаревић је казао да је циљ да Институт остане у државном власништву а да План реструктурирања представља уплив новца у ту установу.
– Они који имају велика потраживања према Институту, а велики је дио радничких потраживања, они ће своја права да чувају. А Институту треба новац. План реструктурирања је улазак новца у Институт. Злоупотреба је читаве приче око продаје објеката. Ако смо га сачували као државни то само повећава нашу одговорност у читавом процесу. Ако Ракчевић види економско рјешење које је другачије од тога нека га представи, то ће јавно презентовати као што је презентовао све своје идеје, неће бити никакве продаје и све ће бити сачувано. Али да ли ће моћи да буде сачувано, мијењају се људи у одбору директора и питање је да ли ће они преузети одговорност? Судбина Института ће бити у рукама челних људи на државном нивоу – рекао је Лазаревић и закључио да је усвајање Плана једини начин да Институт остане у државном власништву.
Против Плана реструктурирања су у одборничком клубу Грађанског покрета УРА. Одборник Никола Радман је истакао да је План нереалан, неизводљив и опасан, јер предлаже распродају земље, прве фазе, Е и дјечијег одјељења.
– Ово је из предлога који су начинили аутори овог нарученог текста. Имамо позиције попут Шиштета, паркинга, иза Титове виле, стара бања, испред друге фазе, простор површине 48 хиљада квадрата, говорим за земљу око Института, на којој се предлаже, све по позицијама, да се изгради, стави у бетон 100 хиљада квадрата, да опколимо бању. Са овим предлогом шта добијамо? Остају нам Титова вила и Друга фаза – истакао је он.
Одборник Илија Бојанић сматра да би солитер требало искористити за станове за недостајући кадар, који би дошао да ради у Институту.
Према ријечима предсједника СО Херцег Нови, Ивана Отовића суштина данашње сједнице је да локални парламент отворено каже Новљанима да је за спас Института на реалним основама. Он је подсјетио на иницијативе које су потекле из Скупштине општине, резултате борбе у протеклих скоро двије године и поручио да нико од одборника није за распродају имовине.
– Да је овај План савршен, није. Могу да причам само о ономе што сам прочитао, као и већина одборника. Прошао сам кроз резиме Плана реструктурирања, имајући у виду да он није био јаван. Не може бити јаван. Био је постављен на сајту Института и доступан акционарима. Али, сматрам да је ово прави тренутак да још једном покушамо да одавде пошаљемо поруку да уз све неке недостатке и нејасноће, ово је једини начин да се сачува Институт – поручио је Отовић.
Одборник Ђуро Цвјетковић је истакао да одборници локалног парламента не смију дозволити продају имовине Института.
– Чуо сам из претходних дискусија да је овдје упитан мањински акционар, господин Ракчевић и да он има право са оним чиме је учесник – акционар, располаже онако како он хоће. Али, ја мислим да не треба господин Ракчевић да има никакву дозу одговорности што се нас овдје тиче, нити према Влади, али према грађанима Херцег Новог и према радницима запосленим у Институту који раде тамо, који хране своје породице, који су вјековима у Херцег Новом, има велику обавезу.
Скупштина акционара Института заказана је за 21. јануар, када ће се знати да ли ће План добити подршку двије трећине акционара.
