Премијером монодраме „Похвала лудости“ у дворани Парк су обиљежена два јубилеја, 40 година Херцегновског позоришта и 40 година умјетничког рада глумца Милована Мића Лаловића. Оба јубилеја, као и комад урађен по дјелу Еразма Ротердамског, имају заједничког именитеља – љубав према позоришту, а то је оно што су синоћ заједно славили публика и Херцегновско позориште.
На овај начин су заокружени овогодишњи програми у част Дана ослобођења и Дана општине Херцег Нови, на тачно 40 година од прве премијере Херцегновског позоришта – 31. октобра 1984. године у сали Основне школе „Милан Вуковић“ одигране су „Стилске вјежбе“ Рејмона Кеноа у режији Момира Мићуновића. Са жељом да обиљежи четири деценије у Херцегновском позоришту, глумац Милован Мићо Лаловић је урадио адаптацију текста холандског хуманисте и филозофа са почетка 16. вијека, сажимајући у једночасовни комад суштину чувеног ренесансног дјела.
Улога Лудости за седамдесеттрогодишњег глумца била је емотивна и захјевна, а настојао је да, вјерно оригиналном тексту, кроз ријечи главне јунакиње освијетли људске слабости и упути критике на рачун тадашњег, али и данашњег друштва.
-Текст је за мене био веома интересантан, али доћи до тога шта је он хтио да каже није било лако, то ме је највише заинтригирало. Што сам више читао, све сам више улазио у срж и на крају сам видио да је 16. вијек заправо 21. вијек. Све оно што је било тада тако је и сада, само што сада нису краљеви, барем не код нас, него су предсједници, нису дворјани него су министри, али је све остало исто. Хтио сам да на крају свог позоришног вијека прикажем оно што показује наше опште стање, не само код нас у Црној Гори и региону, него свуда у свијету, истакао је Лаловић након премијере.
Дио занимљивог костима Лудости била је и маска у ренесансом духу, тачније двије различите маске – једна се смије, а друга је тужна. Како објашњава Лаловић, прва приказује „мале људске лудости“, а друга је ту да покаже неке веће лудости оличене у слабостима и лицемјерју који управљају друштвеним приликама.
Он је ове јубилеје искористио да пошаље поруку да Херцегновско позориште мора да живи: „Ја се надам да ће градски оци видјети да Херцег Новом треба позориште. Ако неки град у Црној Гори треба да има позориште, то је Херцег Нови“.
Адаптација „Похвале лудости“ урађена је на начин да сажима суштину овог вишеслојног дјела, чија су тема слабости које произилазе из људске природе, истиче редитељка, Слађана Вујовић, која је одабрала и музику.
-Неколико вијекова прије било какве најаве развоја психолошке науке, Еразмо Ротердамски показује изузетно, дубоко разумијевање људске психологије. Она је остала непромијењена, само можемо рећи да су те слабости које доводе до лоших резултата као што су похлепа, властољубље, самовоља, довеле до друштвене ситуације у којој је све то прихваћено или прихватљиво уколико је добро упаковано, или, као што он каже – уколико немаш савјести, онда те ништа не може погодити, казала је Вујовић.
Осврћући се на јубилеј, она је Херцегновско позориште назвала континуирано неоствареним сном: „То је нешто што се дешава у позадини и стално се бори за опстанак, а остварује огроман број продукција. Ја се надам да оно има будућност, и то као градско позориште“.
Предсједница Управног одбора Херцегновског Позоришта, Витка Вујновић подсјетила је на четири деценије Позоришта, током којих су имали 60 премијера, много играња и у многим градовима, много награда. Појаснила је да је херцегновска „Похвала лудости“ заправо посвета и похвала финој, креативној, људској лудости која театар на свим меридијанима, па и у Херцег Новом, чини живим.
-Она је похвала спремности да се у Херцегновском позоришту ухватимо у коштац са недостајањем – крова над главом, од када нисмо у Палати Буровина, недостајањем средстава која никада не досегну замах наших замисли, мада, истини за вољу пристижу у извјесној мјери, недостајањем технике која би учинила раскошнијим наше пројекте… Похвала је свима који су истрајавали и истрајавају у његовању театра који свуда живи у времену у коме јесте и какво јесте, али налази безброј начина да нас суочи са прошлошћу, са садашњим и будућим временом, и то чини снажно, упечатљиво и искрено, у свим бојама. Понекад незаборавно! Коначно, ако су јубилеји прилика да издвојимо заједнички именитељ наших 40 година, онда је то без дилеме љубав, истакла је Вујновић.
Вујновић је упутила ријечи захвалности на првом мјесту публици, глумцима, свима „који живе или су живјели стварајући Позориште какво Херцег Нови заслужује, припремајући га за бољи и сигурнији статус Градског позоришта, који је одавно заслужен, баш као и стална адреса на којој ће Позориште живјети.
-Увјерени да су ове жеље невелике у односу на љубав, радост, труд, похвале и награде које смо доносили једнако на задовољство публике, Позоришта и Града, подстицаћемо и даље њихово остварење, поручила је Вујновић.
У екипи која се окупила око припреме монодраме „Похвала лудости“ у продукцији Херцегновског позоришта су: асистенткиња продукције Лидија Петроне, костимографкиња Јелена Васиљевић, израду костима радила је Весна Вукићевић, видео садржај потписује Ернесто Коларић, графите Дариа Илић Вујовић, графички дизајн Новица Зечевић, свијетло и тон Саша Величкович, а техничку екипу чине Зоран Тројановић, Мирослав Бисенић и Рајко Муришић.
