Данас се обиљежава Међународни дан бијелог штапа, са циљем подизања свијести о правима, могућностима, достигнућима, као и изазовима с којима се суочавају особе оштећеног вида. Овај значајан датум установљен је 1964. године, када је тадашњи предсједник Сједињених Америчких Држава, Линдон Б. Џонсон, прогласио 15. октобар као Дан бијелог штапа.
Поводом обиљежавања 15. октобра, Савез слијепих Црне Горе организовао је панел дискусију под називом “Више од помагала”.
Предсједник Савеза слијепих Црне Горе Андрија Самарџић, казао је да је Дан бијелог штапа постао синоним за борбу за самосталност, слободу, самопоуздање и вјеру у властите способности особа оштећеног вида.
Истовремено, како је нагласио Самарџић, бијели штап је симбол независног кретања и животног самопоуздања, а не само једноставно помагало за свакодневно функционисање.
-Панел дискусија коју смо организовали представља прилику да се из перспективе државних институција, организација особа с инвалидитетом, као и самих корисника бијелог штапа, осврнемо на тренутну ситуацију у области самосталног кретања особа оштећеног вида, као и на њихове свакодневне изазове, поручио је он.
Ирена Ракочевић, директорица директората за заштиту и једнакост лица с инвалидитетом подсјетила је да је Министарство људских и мањинских права надлежно за координирање политика о једнакости лица са инвалидитетом.Она је напоменула да је директорат за заштиту лица са инвалидитетом поновно основан крајем фебруара ове године, те да је први корак који је спроведен у оквиру Директората, креирање извјештаја који говори што је урађено у претходне двије године када је у питању Стратегија за заштиту лица са инвалидитетом од дискриминације и промоцију једнакости која је кровни стратешки документ која се бави овом темом.
-Аналииза стања је показала да постојећи тренд остварености индикатора учинка није био на задовољавајућем нивоу. То значи да сви стандарди које смо били дужни да испоштујемо нису били поштовани, ни када је у питању физички приступ. Још 2008. године је донесен закон по којем су сви државни и локални органи били обавезни да обезбиједе приступачност лицима са инвалидитетом. Доста тога је урађено, међутим, оно што је забринуло комисију која је радила на овом извјештају јесте да до краја фебруара ове године нисмо добили коначан списак свих објеката у државној својини које је требало прилагодити, казала је она и додала да је поред тога јако битна приступачност информацијама, јавном превозу и јавним површинама.
-Ово је можда прилика да најавим да министарство ради на двије анализе, једна је анализа која се бави хоризонталним усаглашавањем закона са стандардима УН. Друга је анализа учешћа лица са инвалидитетом у јавном и политичком животу, нагласила је Ракочевић.
Говорећи о бројним изазовима са којима се сусрећу особе са инвалидитетом, извршни директор Савеза слијепих Црне Горе Горан Мацановић, казао је на панелу, да као кључни изазов издваја сам однос друштва према феномену инвалидитета.
-У нашем друштву се свака различитост категоризује као мање вриједна. Тако се и особе са оштећеним видом, нажалост, у друштву третирају као неспособне, а као такве се третирају неравноправно у односу на осталу популацију. Ми у Савезу слијепих већ дуги низ година радимо на подизању нивоа свијести кроз разне активности, кроз одређене примјере показујемо да такав став већинског дијела становништва не одговара истини, рекао је Мацановић.
Истакао је да особе са оштећеним видом, уз адекватне услове, могу бити самосталне и продуктивне. На већу самосталност особа са оштећеним видом утиче један значајан изазов, то је недостатак довољних услуга за подршку за живот у заједници.
-Ми се у Савезу слијепих трудимо да констатно уводимо неке нове услуге за подршку за живот у заједници, једна од њих је управо услуга за самостално кретање уз помоћ бијелог штапа, рекао је мацановић и додао да то није једина услуга коју Савез реализује.
-Имамо и услугу видећег пратиоца, која представља један важан сервис подршке. Поменуте услуге се спроводе уз подршку главног града Подгорица и Општине Никшић, док изостаје адекватна подршка државе и институција система, те обје услуге и даље нису лиценциране, казао је он.
О томе колико је значајна и корисна обука за самостално кретање уз помоћ бијелог штапа, говорила је полазница поменуте обуке Бојана Оташевић.
-Ова обука је за мене један веома битан животни догађај и једно ново животно поглавље јер, самостално кретање је један врло битан корак када говоримо о самосталном животу. Прије годину дана нисам интезивно користила бијели штап што се након обуке промијенило. Сада бијели штап користим чак и када имам асистенцију особе која види. Савладала сам многа мјеста и путање, без обзира на неке страхове које сам прије имала, увијек је у мени била присутна чињеница да једнога дана нећу зависити од добре воље чланова породице и пријатеља, казала је Оташевић.
Дугогодишњи корисник бијелог штапа, Раденко Лацмановић, казао је да овај међународни Дан истински доживљава као празник.
-Све што унапређује, опомиње, позива и указује на стање у коме живимо вриједи славити. Рекао бих да је бијели штап најпрепознатљивије средство за кретање у јавном простору. Овим путем апелујем на све, поготово млађу популацију, да узму бијели штап у руке и одлучно крену у самосталнији живот. Кроз своје искуство, савјетовао бих да корисник сам донесе одлуку и крене у љепши, срећнији и сигурнији живот, поручио је он.
Извор: Медиа Биро
