У оквиру такмичарске селекције дугометражног играног филма на Канли кули приказана су два филма „Мајка Мара” редитељке Мирјане Карановић и „Супермаркет” редитеља Немање Бечановића.
Након свјетске премијере на сарајевском Фестивалу, нови филм Мирјане Карановић приказан је и пред публиком херцегновског филмског фестивала. Филм који је рађен пуних пет година, уз помоћ многобројних европских фондова, а реализован у копродукцији Швајцарске, Словеније, Србије, Црне Горе, Луксембурга, Босне и Херцеговине, говори о Мари, успјешној пословној жени и самохраној мајци, која је скрхана прераном смрћу сина Немање. Емотивно се отуђује и одбија комуницирати са породицом и пријатељима. Након што упозна Милана, Немањиног блиског пријатеља, у односу са њим проналази утјеху и мир. Како се њих двоје зближавају, откривају све више чињеница о Немањином животу и смрти, што Мари пружа прилику да се суочи са властитим животом и емоцијама.
Ово је прича о жени која је на један начин градила свој зивот, и у трентуку када је доживјела трагедију освијестила је његову празнину. Нема никакав ослонац, и то што се дешава је неки њен унутрашњи крик за животом, за подстицајем да се тај живот у њој пробуди. Та животна енергија постоји у младим људима, која те тјера, која те води на непозната мјеста, која изазива живот. Али како са годинама људи тај глас у себи утишавају, јер желиш да имаш неки стабилан живот, у коме ће ствари бити предвидљиве, у Мариним и мојим годинама, људи постају свјесни или неких ствари које су радили у животу. У њеном случају, она постаје свјесна, да те одлуке које је доносила, да заради пуно новца, да има економску сигурност, да буде на позицији која гарантује извјесну и стабилну будућност, заправо губитком сина ,све што је обезбиједила постаје бескорисно. И ја сам жељела да испричам такву причу. Када сретне тог младића, она види то нешто, начин на који он њу посматра, И то је разлог због чега она њега пољуби. То је тренутак у којем она покреће тај процес оживљавања, каже Карановићева.
Упркос свој тежини и боли, ово остварење слави живот какав год он јесте, поручила је редитељка Мријана Карановић.
– Нисам песимиста ни у једном сегмнету свог живота, иако имам неке тешке тренутке, иако сам потресена и разочарана због свега што се дешава у свијету, и какви су трендови у људском понашању, али имам дубоку вјеру у човјека и човјечанство и зато правим овакве филмове о женама у зрелим годинама којима се дешавају ствари, које би требало да их униште и пониште, али које налазе снаге и начине да иду даље. На који начин, то остаје на гледаоцима, али ја увијек вјерујем у наставак живота – казала је она.
Глумац Вучић Перовић, који игра младог Милана, са којим Мара има необичан однос, вјерује у сусрете те природе, када се људи додирну у једној тачки, из које све крене.
– Али како ништа није искључено, тако и његов лик долази са једним озбиљним проблемом у канцеларију, гдје већ у следећој сцени долазимо до гриже савјести да он схвата да је можда урадио једну ствар, која је индиректно утицала на смрт њеног сина. Мислим да их то још више зближава и да се они у тој блискости на један другачији начин заједно одболују губитак тог човјека, свако на свој начин – сматра Перовић.
Босанскохерцеговачка глумица Јасна Жалица игра Марину сестру, чији задатак, како је казала, није био компликован, али је био важан у том смислу, да понуди нешто што су околности из којих ова два лика крећу у нови живот, који је на ивици.
– Лик Маре је дио сваке женске нутрине, која у једном тренутку има потребу за неким искораком и другим рјешењем, али сваки женски лик има ову сестру која се крене понашати по устаљеним корацима, због тога је занимљиви однос између њих двије. Колико год били еманциовани, питање је да ли се жени данас опрашта успјех, што је скандалозно, јер су жене по дифолту успјешне особе. Ми живимо у амбијенту који је врло компликован за сваког човјека, а поготово за жене, и у том смислу бавити се оваквом темом, мени је било провокативно и допало ми се да се толико простора посвети нечему о чему се не говори много – сматра Жалица.
Други филм који је приказан у оквиру такмичарске селекције дугометражног играног филма је „Супермаркет” Немања Бечановића, који је донио причу о савременом Робинзону Крусоу, чије је пусто острво самопослуга, која постаје простор за анализу апсурда, али и међуљудских односа у нашем, капиталистичком друштву.
– Колико год да тај филм дјелује клаустрофобично, сваки пут када сам након филма ушао у неки супермаркет схватио сам да је то много хладније, стравичније, да наш филм дјелује спрам реалности и топао. Кад видите те људе и њихове изразе, видимо да је филм заправо уљепшана стварност свих реалних односа у друштву – каже редитељ Бечановић.
Данас је све толико глобализовано, дигитализовано да чак и ако пођете на пусто оствро ви сте и даље у систему.
– Тај концепт је концепт Робинзона Крусоа, само што је смјештен у супермакету и говори у каквом свијету живимо. Да смо сви усамљени, иако смо у срцу града. Једино што може да нас спаси је глобална катастрофа, да поремети те односе и да нађемо неко рјешење – истакао је Бечановић.
Модерног Робинзона Крусоа игра спрски глумац Бојан Жировић.
– Мој лик формира неки свијет са тим супермаркетом, са којим има однос. То што тај однос није прави, што је промашен циљ је друго питање, али ту је испуњење његових жеља – казао је он.
Данашњој конференцији присуствовали су и редитељ филма „Долине” Миљан Вучелић и Милош Љубомировић, продуцент филма „Портрет умирућег џина” који су приказани у оквиру такмичарске селекције документарног филма, као и Ђорђије Петровић редитељ филма „А шта ако никад не дође”, Матија Јовановић редитељ и Павле Кораћ продуцент филма „Срце” који су приказани у оквиру такмичарске селекције студентског филма.
