Књига „Паластурине картонилне“, друго издање, аутора Милана Миша Брајевића у којој је сабрано 12 нових сторија забиљежених с љубављу и поштовањем о људима и догађајима у Новом, промовисана је синоћ у Кући нобеловца Ива Андрића.
У сложеним Паластуриним картолинама Милана Брајевића, читамо о људима чије присуство осјећамо и ако нису ту и оне које сусрећемо свакодневно. У граду једном од оних за које знамо да има душу, а Херцег Нови је неспорно има, немогуће је не осјећати присуство и свих оних прије нас, оних који су били другачији, себе уткивали у душу о којој говоримо и осјећамо свако на свој начин, била је једна од порука новинарке Витке Вујновић.
-То осјећање је једна страна раскошног мозаика о Новом. Ту страну дјелимо. Друга страна припада ријеткима, онима који се храбро попут Милана Брајевића, осмјеле да тај неухватљиви осјећај опишу, забиљеже, објасне и отргну од заборава, казала је Вујновић.
Боро Мрачевић је говорио, између осталог, о љубави аутора према Новом.
-Скоро шест деценија живи са породицом у Подгорици, али његова љубав, душа и срце су у Новом. То знам по свакодневним телефонским разговорима, по питању „Ке нова“, „шта има у Нови“ и тако даље, а у његовој башти се налази дивља наранџа, њешпула, кака, жижула, мојдешки шипак, све што је могао из Новог, пренио је у Подгорицу да га подсјећа на дом, истакао је Мрачевић.
За „Паластурине картолине“ новинар Драган Митов Ђуровић је нагласио да је то монографија града, монографија Брајевићеве младости и живота, некласична, атипична, и доказ да су градови као људи.
-Градови су као људи. Имају своју младост и своју времешност, само што градови остају, а људи одлазе. Као што Александар Лесо Ивановић рече „ријека тече, отече и остаје, а људи стоје, постоје и одлазе“. Одлазе људи, али остаје траг, не од свих. Мишо Брајовић из свог града, кренуо је својим путем, не утабаном него својом стазом. Могло је све да се деси и сви сусрети и сви градови да буду дио Мишовог живота , али судећи не само по овој књизи него по читавом часном животопису, Херцег Нови је Мишо увијек носио са собом.
Према ријечима аутора у књизи је сада 46 слика из нашег града кроз које дефилује преко 550 наших суграђана свих профила И занимања, а са овом допуном како је рекао мисли да их има И преко 600. У књизи је преко 100 илустрација познатих аутора од Зука Џумхура до ученика Умјетничке школе, а скренуо је пажњу на три.
– На почетку књиге је некадашња поштанска дописница југословенских пошта и телеграфа коју би куповали на пјаци у трафици Гојка Шуберића, а одмах се поставља питање за све нас када смо последњи пут написали писмо. Код приче о мулу је илустрација Херцег Новог познатог графичара Богдана Кршића који је за новогодишњу честитку урадио предсједника предсједништва СФРЈ друга Тита и која је први пут објављена. Трећа је илустрација Адоријана Мађара у првој картолини на којој су три куће у којима су живјеле фамилије Гојка Миловића, Вида Тодоровића, Гојка Перовића, Маре Лучић и Благоја Манојловића , а којих више нема, подсјетио је Брајевић.
Друго, допуњено издање књиге “Паластурине картолине” Милана Миша Брајевића објављено је у издању ЈУК Херцег Фест, а промовисано у оквиру програмске едиције „Новски вал”.
