Овогодишња тема Свјетског дана здравља, који се обиљежава 7. априла, посвећена је праву на једнакост, доступност, и свеобухватност квалитетне и правовремене здравствене заштите, као и одговорном приступу сопственом здрављу и здрављу заједнице, доношењем информисаних и адекватних избора и одлука.
Како је саопштено из Института за јавно здравље, у свјетлу тренутне епидемиолошке ситуације и важности заштите јавног здравља, неопходно је истаћи важност вакцинације као кључног корака у очувању здравља појединца и заједнице. Вакцинација је темељни стуб модерне медицине и кључни алат у борби против заразних болести. Осим што штити појединца од тешких болести, такође доприноси колективном имунитету. Правовремена вакцинација помаже у заштити од озбиљних болести, смањује ризик од компликација и пружа појединцима већу сигурност у свакодневном животу. Сваки појединац има право на приступ здравственој заштити, укључујући и вакцинацију. Ово право треба да буде заштићено и омогућено свима, без обзира на социјални статус, расу, пол, религију или било који други фактор. Универзални приступ вакцинама је једно од основних људских права.
Препознајући индивидуалну слободу и аутономију, мора се истаћи и важност одговорног понашања према заједници. Вакцинација није само питање личног избора, већ и одговорност према другима. Одлука да се вакцинишемо не само што штити нас, већ и наше вољене, као и оне који су имунолошки компромитовани или не могу бити вакцинисани из медицинских разлога. Када је у питању здравље најмлађих, свако дијете има право на вакцинацију, а морална и законска обавеза родитеља /старатеља је да им то право и омогући. Доношење одлуке о вакцинацији у складу са својим здравственим потребама и обавезама према заједници, подразумијева информисање о вакцинама и разговор са здравственим стручњацима.
Поред актуелних епидемија вакцино-превентабилних заразних болести, епидемија незаразних болести представља све већи јавноздравствени проблем. За настајање незаразних болести одговорни су различити фактори ризика, од генетских, преко оних који су везани за понашање и на које је могуће утицати (употреба дувана, употреба алкохола, физичка неактивност и нездрава исхрана) до многобројних фактора ризика из околине и професионалног окружења (загађени ваздух, топлотни таласи, хронични стрес, зрачење, неправилна употреба хемикалија и токсичних материја и сл). Веома је битно спријечити излагање овим факторима ризика у раном животном добу (па чак и током трудноће и у дјетињству), као и радити на усвајању здравих животних стилова од раног дјетињства и практиковати их током цијелог животног вијека.
Правилна исхрана обезбјеђује неопходне хранљиве материје за очување здравља, правилно функционисање организма, правилан раст и развој дјеце и спречавање хроничних незаразних болести. Уравнотежена исхрана је посебно важна за развој дјеце, а такође, омогућава одраслим особама да имају здравији и активнији живот. Препоручује се конзумирање разноврсне, непрерађене и свјеже хране, укључујући основну-једноставну храну: житарице, махунарке, поврће, воће, храну животињског поријекла, сјеменке и језграсто воће, као и умјерену количину квалитетних масноћа – биљних уља, и истовремено избјегавање хране са високим садржајем шећера, масти и соли. Поврће и воће су важни извори витамина, минерала, дијететских влакана, биљних протеина и фитонутријената, те особе, чија је исхрана богата овим намирницама, имају значајно мањи ризик од гојазности, срчаних обољења, можданог удара, дијабетеса и одређених врста рака.
Један од кључних аспеката здравља јесте и обезбјеђивање приступа исправној води за пиће, и адекватним санитарно-хигијенским условима и представља једно од основних људских права, те се мора омогућити свима без дискриминације.
Загађени ваздух је најважнији фактор из животне средине који може штетно утицати на сваки орган у нашем тијелу. Удисање загађеног ваздуха представлја ризик за настајање болести и пријевремено умирање од готово свих узрока смрти, а посебно због настајања можданог удара, исхемијске болести срца, хроничне опструктивне болести плућа, рака плућа и других органа, шећерне болести, когнитивних оштећења и неуролошких болести. На загађење ваздуха, које је све израженије, утичу: индустрија, саобраћај, као и коришћење фосилних горива и дрвета у домаћинствима, али и све учесталији пожари на санитарним и дивљим депонијама, као и паљење отпада на отвореном простору у домаћинствима. Како би се ефикасно борили против загађења ваздуха, односно омогућили да живимо у животној средини која неће штетно утицати на наше здравље, битно је да сви дамо допринос као појединци и као друштво у цјелини.
Бирајући здраве животне стилове, доносећи одговорне и информисане одлуке о сопственом здрављу, али и уз солидарност и бригу о здрављу других, заједно можемо да превазиђемо изазове који су пред нама.
