Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине, у сарадњи са локалном самоуправом организовало је у сали Скупштине Општине Херцег Нови јавну расправу о Нацрту Просторног плана Црне Горе и Извјештају о стратешкој процјени утицаја на животну средину.
Јавна расправа привукла је пажњу великог броја Новљана, али и грађана сусједних општина. Након детаљне презентације руководитељке израде плана Светлане Јовановић, услиједила је конструктивна расправа.
Како је за РТХН казала Јовановић теме расправе биле су развој саобраћаја, кључне и брзе саобраћајнице, аутопут, као и потреби градње локалних путева.
– Не можемо говорити о агро или здравственом туризму, ако немамо добро урађене локалне путеве, иако то није надлежност овог плана, али стратешки размишљамо и о томе. Разговарали смо и о енергетици, заштити, коришћењу мора, о свим видовима саобраћаја, потреби да се они повежу у јединствени систем, да би то покренуло интензивнији развој свих општина – наводи она.
Посебно интересовање привукла је брза саобраћајница за приморски регион, коју план предвиђа, али око које је већ три деценије јавност подјељена због, како појашњава Јовановић, скучености приморског региона и потребе да се простор заштити.
– Када је ријеч о преласку Бококоторског залива, оставили смо у нацрту плана коридор који пролази у зони Света Неђеља – Опатово. Нисмо предложили мост и никакво техничко рјешење, јер задатак Просторног плана није да дефинише техничка рјешења, али смо рекли да оно мора бити у складу са свим УНЕСКО законима – истиче она.
Јовановић је појаснила да Нацрт предвиђа брзу саобраћајницу као могуће рјешење, али да њена изградња није нужна уколико рјешења, попут локалне обилазнице у Херцег Новом довољно растерете саобраћај.
– Пердложили смо у нацрту Плана да се приоритетно, што се тиче великих инфраструктурних коридора, заврши започети ауто пут Бар – Бољаре, да се раде обилазнице око приморских градова и јадрнаско-јонски континентални ауто пут, у нади да ће он у залеђу покупити сав транзит, а да ће оставити приморју да функционише као туристичка дестинација без транзита – појашњава Јовановић.
Коридор брзе саобраћајнице је планом за приобално подручје био предвиђен преко Луштице, што тим за израду Нацрта није сматрао добрим рјешењем, што је показала и студија оправданости изградње одређених коридора.
– Та студија просто не препоручује прелазак преко Луштице, прије свега са аспекта угрожавања природне средине, а на крају и економског ефекта. Међутим, тај економски ефекат није пресудан, већ гледамо да просторно повредимо цјелине које је треба повезати, да не нарушавамо простор, а да он функционише у привредно-економском смислу – казала је Јовановић.
Јавна расправа о Нацрту Просторног плана Црне Горе и Извјештају о стратешкој процјени утицаја на животну средину до 2040. године, отворена је до 29. априла.
