На сјединици Комисије за рјешавање статуса Института Игало, којом је предсједавао потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјална питања Срђан Павићевић, разматран је систематизовани извјештај менaџмента о организацији у овој здравственој установи, њеним ресурсима, финансијским параметрима и ризицима. Чланови комисије разговарали су и о текућим ликвидностима, односно зарадама запослених, као и о цијенама према Фонду за здравствено осигурање.
Менаџмент Института, како за РТХН прича извршни директор Зоран Ковачевић, предао је Комисији анализу могућности, односно предлога за излазак из актуелне ситуације.
– Комисија се озбиљним приступом кроз овај дoкумент упознала са стањем у Институту и одлучила да се већ данас доставе имена чланова оперативног тима испред учесника у јучерашњем раду Комисије, који ће одмах кренути са радом операционализације материјала и закључака по материјалима које смо разматрали – наводи он.
Једна од најактуелнијх тема састанка била је блокада рачуна, односно ликвидност предузећа, која је представљена кроз анализу ризика пословања, а која је, како објашњава Ковачевић, угрожена по неколико аспеката, што кочи исплату зарада запосленима и набавку потребних роба и материјала за нормално функционисање установе.
– Односи се на тужбу Југобанке АД у стечају, која, нажалост иако постоји договор између двије државе, представља извршење према Институту као повјериоцу, те је по том основу блокиран рачун. Значајан износ блокаде рачуна имамо по основу тужби запослених на основу различито зарачунатих коефицијената у односу на Колективни уговор у јавном здравству – прича Ковачевић.
Упркос томе, добављачи достављају робу на одређено вријеме, а сигурност у исплати дуговања улива укљученост Владе Црне Горе у рјешавање проблема Института, док запослени за сада показују стрпљење у контексту исплате заосталих зарада.
Влада Црне Горе на сједници на којој је формирана Комисија, дала и одобрење за увећање цијена услуга Института према Фонду здравства у висини од 10%, а које су у примјени од 5. фебруара.
– Истини за вољу то повећање је значајно мање од оног које је Институт тражио, из разлога што су трошкови које имамо при реализацији тог програма већи. То смо кроз извјештај који смо доставили Комисији јасно приказали кроз економске параметре, гдје се налази преломна тачка рентабилности, односно ниво трошкова које Институт има приликом реализације таквих програма и који је ниво прихода које остварујемо по том основу, тако да се надамо да ће у будућности и та врста аргумената са стране Института бити озбиљније разматрана – казао је Ковачевић.
