Витомировић: Имамо пуну подршку ЕУ да затворимо Поглавље 27 до краја године

Скупштина Црме Горе завршила је 18. сједницу Првог редовног (прољећњег) засиједања у 2026. години усвајањем између осталог и сета закона – о заштити ваздуха, о заштити од буке у животној средини и о заштити природе чиме је направљен значајан корак ка унапређењу нормативног оквира, усклађивању са европским прописима и обезбјеђивању одрживог развоја инфраструктурних система од стратешког значаја за Црну Гору.

Преговарач Црне Горе за Кластер 4 и шеф Радне групе за Поглавље 27 Ненад Витомировић саопштио је да Црна Гора има пуну подршку Европске уније за затварање Поглавља 27 до краја године, оцјењујући да је тај циљ потпуно реалан.  Након сусрета са европском комесарком за проширење Мартом Кос  Витомировић је поручио да процес није усмјерен само на испуњавање административних обавеза, већ на постизање конкретних резултата у заштити животне средине и унапређењу квалитета живота грађана. Он је у интервјуу за Портал РТЦГ говорио о могућности затварања Поглавља 27 до краја године и кључним еколошким приоритетима државе.

-Европска комесарка за проширење Марта Кос током посјете Котору посебно је нагласила Поглавље 27 као једно од најзахтјевнијих у преговарачком процесу Црне Горе. Истовремено је указала на то да грађани користи европских интеграција треба непосредно да осјете, између осталог и кроз могућност да локалне заједнице на одржив начин валоризују потенцијале мора и приобаља. Током њене посјете Институту за биологију мора у Котору фокус је био на заштити морског и приобалног подручја, очувању биодиверзитета, управљању отпадом, укључивању локалних заједница и могућностима даље стручне и финансијске подршке Европске уније.

Наша заједничка акција „Чувај да те чува“, у којој је на подручју Боке учествовало око 500 ронилаца, волонтера, представника институција, невладиних организација и локалних заједница, показала је како се европске вриједности примјењују у пракси.

Чишћењем морског дна од Котора до Пераста, укључујући подручје око Госпе од Шкрпјела, послата је јасна порука да је заштита природе заједничка одговорност државе, локалних самоуправа, привреде и грађана.

Наш циљ није искључиво административно затварање Поглавља 27. Желимо да тај процес произведе видљиве и трајне резултате: чистија насеља, уређене депоније, ефикаснији систем управљања отпадом, заштићене ријеке и море, као и снажније институције.

Суштинска порука са тог разговора јесте да имамо пуну подршку за затварање Поглавља 27 до краја године, те да европски пут Црне Горе и очување животне средине нијесу одвојени процеси, већ јединствена обавеза према грађанима и будућим генерацијама, рекао је Витомировић.

Истакао је да Институт за биологију мора има изузетно значајну улогу у испуњавању обавеза Црне Горе из Поглавља 27.

-Европске стандарде није довољно само пренијети у национално законодавство; потребно је доказати да држава располаже институцијама способним да континуирано прате стање животне средине, примјењују прописе и Европској комисији достављају поуздане, упоредиве и научно утемељене податке. Као преговарач за Кластер 4 и шеф Радне групе за Поглавље 27 посебно истичем дугогодишњи допринос Института мониторингу морске средине и истраживањима биодиверзитета, квалитета морске воде, морских станишта, инвазивних врста, отпада, микропластике и утицаја климатских промјена. Институт тиме обезбјеђује стручну и научну основу без које није могуће квалитетно планирати мјере заштите мора нити вјеродостојно извјештавати Европску комисију.

Важан примјер је научно-стручна подлога коју је Институт припремио за предлог морског дијела мреже Натура 2000.

Један од кључних захтјева Поглавља 27 јесте успостављање функционалног система мониторинга и извјештавања, као и доказивање административне и институционалне способности државе да европско законодавство спроводи у пракси. Подаци Института омогућавају процјену еколошког статуса морске средине, праћење трендова и притисака, вредновање ефеката спроведених мјера и правовремено планирање нових активности. То одговара ширем циљу преговарачког процеса: изградњи система који европске стандарде примјењује свакодневно, а не само формално усваја.

Посјета европске комесарке Марте Кос, заједно са предсједником Владе Милојком Спајићем, министром Дамјаном Ћулафићем, министром Филипом Радуловићем и амбасадором Јоханом Сатлером, потврђује да су рад Института и резултати пројеката финансираних из европских фондова препознати на највишем политичком нивоу.

Делегацији су представљени европски пројекти, научноистраживачке активности и лабораторијски капацитети Института, чиме је додатно наглашена важност научних установа за очување морске средине и биодиверзитета. Посјета зато није само јавно признање Институту, већ и јасна порука да ће напредак Црне Горе ка Европској унији зависити од конкретних и провјерљивих резултата на терену.

Институт тренутно реализује осам међународних пројеката финансираних из претприступних фондова ЕУ, укупне вриједности веће од 4,2 милиона еура, а у два пројекта има улогу водећег партнера.

Тиме потврђује капацитет не само за научна истраживања већ и за управљање сложеним европским пројектима и међународним конзорцијумима. Институт за биологију мора зато сматрам једним од кључних стручних и научних партнера државе у процесу затварања Поглавља 27. Његов допринос омогућава доношење одлука заснованих на доказима, дјелотворну примјену европских прописа и потврду да Црна Гора може дугорочно и одрживо управљати својим морским и обалним подручјем, рекао је Витомировић.

Истиче да усклађивање закона представља тек први корак јер ЕУ очекује досљедну примјену прописа. Осврнуо се и на механизме очувања природе, и на начело „загађивач плаћа“  који је Црна Гора уградила у свој правни оквир.

-Као прво морам да нагласим да ово није само обавеза извршне већ законодавне и судске власти, а и државно тужилаштво је издвојено у посебну уставну категорију као независан орган задужен за гоњење учинилаца кривичних дјела. Значи, ЕУ не очекује резултате само од Владе, већ од цјелокупног система државе. Начело „загађивач плаћа“ подразумијева да трошкове спречавања, контроле и санације еколошке штете сноси субјект који је загађење проузроковао. Међутим, само нормативно увођење овог начела не гарантује његову дјелотворну примјену; усклађивање законодавства представља тек почетни корак.

Европска унија очекује доказе о досљедном спровођењу прописа, односно способности надлежних органа да утврде одговорност и казне починиоце, наложе превентивне и санационе мјере и трошкове санације наплате од загађивача. Принцип „загађивач плаћа“ данас се пречесто своди на празну законску формулацију. Док се еколошка штета мјери милионима, одговорне често не проналазимо, а они за које утврдимо одговорност неријетко пролазе са симболичним казнама, па трошкове санације на крају сноси држава или локалне самоуправе. То је за ЕУ неприхватљиво. Ко остварује профит уништавајући природу мора платити пуну цијену штете, укључујући санацију, изгубљене природне ресурсе и евентуалне посљедице по здравље људи.

Без озбиљних финансијских санкција, одузимања незаконите користи и ефикасних судских поступака, принцип „загађивач плаћа“ остаће само фраза. За нас посебан изазов представљају случајеви у којима загађивач више не послује, није га могуће поуздано идентификовати или исти нема довољно средстава за санацију причињене штете. Држава мора Европској комисији представити мјерљиве резултате спровођења, али ти резултати у коначници морају довести до стварног смањења загађења, а не остати на нивоу статистичких показатеља. То значи да резултати морају имати и ефекат одвраћања од еко-криминала.

За то су потребни снажнији административни капацитети, поуздан систем мониторинга и ефикасна међуинституционална сарадња.

Ефикаснији одговор државе на еколошки криминал захтијева већи број инспектора на локалном и државном нивоу, те додатну специјализацију судија и тужилаца за област заштите животне средине. Потребно је обезбиједити континуиране обуке.

Напредак Црне Горе ка чланству у ЕУ зато неће зависити само од усвојених закона о штети у животној средини, Кривичног законика или Закона о одговорности правних лица за кривична дјела и осталих закона, већ првенствено од њихове практичне примјене и способности институција да обезбиједе да се загађивач процесуира и сноси трошкове штете коју је проузроковао. Као преговарач испред Црне Горе напомињем да ЕУ инсистира на досљедној примјени иновиране Eco Crime директиве из 2024. године, која је проширила број кривичних дјела из области животне средине и увела строжије казне за починиоце .

Сматра да Црна Гора Поглавље 27 може затворити до краја године.

-Динамику бих описао једном реченицом: посљедњих 100 метара маратона трчимо у спринту. Наш тим улаже максималне напоре и са великим задовољством могу рећи да је затварање Поглавља 27 до краја године потпуно реално. То се не односи само на Поглавље 27, већ и на преостала поглавља у оквиру Кластера 4. Нажалост, 14. јула нијесмо привремено затворили ни Поглавље 14 – Саобраћајна политика, али очекујем да ће и тај застој ускоро бити превазиђен, закључио је Витомировић.

Извор: РТЦГ