Запослени у Болници Мељине су јунаци, који својом хуманошћу надмашују све теже услове рада

Болница Мељине

Након седам мјесеци откако су укључени у јавни здравствени систем Црне Гори у склопу КБЦ Котор, запослени у Болници Мељине суочени са бројним проблемима  упозорили су у Отвореном писму надлежним на тежак положај у готово свим сегментима ове здравстевне установе.

Затражили су да се хитно   омогући довољан број љекара,  медицинског особља , да се обезбиједи  адекватан рад болничке лабораторије, свих служби, како би се спријечио даљи одлив кадрова   потврдили су гостујући у Новском јутру,  др Марко Савовски  начелник Баро коморе и главни лаборант у Болници Мељине Марта Вукосављевић.

Ситуација је тешка,  јер се због одлива кадрова не могу да попуне ни  функционална мјеста у Болници Мељине, казао је др Марко Савовски ортопед и специјалиста  хипербаричне медицине, начелник Барокоморе:

Др Марко Савовски

– Првог марта смо изгубили трећину својих људи, мада је било најава да ће сукцесивно по сљедећим конкурсима они да буду попуњени. У међувремену је један дио здравствених радника отишао, можда на нека боља мјеста. Ситуација је изузетно тешка, зато што не можемо функционалана мјеста да покријемо.  Ушли смо са пуно проблема 1. марта у државно здравство. Сад је рок који покушавамо да превазиђемо проблеме. Ситуација је генерално тешка јер немамо довољно високог и средњег медицинског кадра  да би могли да покријемо потребе, које овај град тражи. Ми смо у служби грађанског дијела који тражи нашу  заштиту и потребу и долазимо у ситуацију  да не можемо да одрадимо квалитетно што смо хтјели, навео је Савовски.

Он истиче да је ситуација тешка на свим одјељењима. У  Баро комори је ситуација нешто боља. Постоји притисак јер чека 40 људи да би био примљен на лијечење у хипербаричним коморама Одјељења Баро коморе, која је једина у јавном здравству у Црној Гори:

– У систем јавног здравства, ушли смо оптерећни још једном немилом ситуацијом запослени остали без плате и по на почетку године. О томе нико не прича. То очекујемо да нам се плати што смо одрадили. На одјељењима нема довољно опреме и нема довољно реагенса да бисмо можда  били  и близу оне некадашње болнице коју смо имали, прича др Савовски, један од најстаријих љекара, који се из пензије вратио pro bono прије четири године да помогне у Баро комори  у чијем је оснивању  својевремено учествовао и били пионири у  примјени хипербаричне  медицине у Црној Гори.

Др Савовски се након што се прије 20 година пензионисао вратио се у Болницу у Одјељење у чијем је стварању учествовао у једној референтној Болници, када је видио да  је дошло до осипања љекара, да је технички неадекватно и успио је да дигне на ноге. Из његове визуре, љекара који је отишао прије 20 година и вратио се поредио је то као брод Титаник. Болницу памти у другачијем свјетлу и пуно колега на жалост није више с нама.

-Болница Мељине има такву судбину, да увијек кроз тешка раздобља мора то да изнесе. Исто ова генерација мора да изнесе на својим леђима да једна оваква установа и опстане. Можда је сада и најтеже. Сви ми запослени се трудимо да максимално будемо на задатку, немамо резервну варијанту. Имамо супериорну институцију и морамо да тражимо подршку друштва, да бисмо могли да функционишемо, указао је др Савовски.

Лабораторија болнице нема довољан број лабораната нити је омогућено да пружа услуге грађанима  за налазе који су на секундарном нивоу, као што су хормони, тумор маркери, о чему је говорили главни лаборант Марта Вукосављевић:

Марта Вукосављевић

– У Лабораторији је радило 11 лабораната на челу са начелницом биохемичарком , мр Биљаном Милишић. Када смо ушли у јавно здравство отворен је конкурс за само четири лаборанта. Послије два и по мјесеца, отворен је још један конкурс и примљен је још један колега, а то нам је мало растеретило наше радно вријеме јер смо у то вријеме радили сваки трећи дан 24 сата. То је изузетно напорно, за једног албораторисјког техничара који је у служби 24 сата. Најављено је да ћемо се отворити према свим грађанима, који заслужују сву секундарну здравствену заштиту, као што је и у свим општим болницма у другим градовима. Обећано је да ће се поново отворити конкурс  и  примити 3 или четворо лабораната и биохемичар, да би Одјељење могло да функционише, као свих ових година. Тумор маркери и сличне анализе су све анализе секундарне заштите, објашњава Вукосављевић.

Главна лаборантица истиче да пацијенти свакодневно долазе са упутницама и питају када ће  се отворити према грађанима, и кренути да их примају:

– Појашњавам да није до нас, да морамо бити прво кадровски попуњени. Што се тиче набавке реагенаса, скоро је потписан уговор са добављачима, и то не би био проблем, за почетак би имали довољно да кренемо са отварањем према грађанима. Изгубили смо четири лаборанта који су били обучени на свим апаратима, могли су самостално да дежурају. Кад већ нису примљени потражили посао у приватним лаобраторијама. Ускоро ћемо и ми у пензије,па  ће морати да приме нове кадрове, истиче Вукосављевић.

Поред осталог, опрема је стара неадекватна, мало се опремали посљедњих година, то је велики хендикеп, кометарише др Савовски.

– Садашња медицина, је модерна медицина веома захтјевна, а ми не можемо радити са неким уређеајима који не функционишу. Баро комора је стандардна али друга одјељена јесу оштећена. Посебно је тешко на хирургији нема пратеће службе и технике, опрема је застарила. Главни стерилизатор тренутно не ради, без њега се не може. Јако компликвано је слати хируршки материјал на стерилизацију  у другу болницу. Све су то неке ствари за које смо, као љекари који смо се школовали у већим медицинским установама и центрима, збуњени.  Морамо да имамо стандардне поступке а не да морамо да импровизујемо. Болесног човјека не интересује што немамо, њега интересује његова болест и од тог постулата морамо да пођемо, оцијенио је др Савовски.

Према његовим ријечима није добар критеријум за  упућивање пацијената на лијечење у Баро комору, јер у Црној Гори још постоји доста непознаница везано за хипербаричну медицину.

Из болнице слали бројне дописе, захтјеве не само према министарству:

– Болница Котор је само један дио организацијског система, све ријешава министарство и не знам шта је ту проблем? запитао се др  Савовски.

И када је била Војна болница пред приватизацију сваке године је било све теже и ту је направљено доста организацијски грешака. Прво што је Болница продата, уочава др Савовски.

У Болници су слично др Савовском ангажовани и љекари који су у пензији али су ту да помогну. Они су дошли да помогну љекарима који су на редовном стажу.

– Жељно очекујем дан када ће се појавити млади колега којем ћу  предати  Одјељење, да бих се повукао, казао је у причи др Савовић, а то је само један дио свакодневнице у Болници која је оптерећена са још безброј потешкоћа.

Запослени су јунаци којих нема нигдје, јер несебично спасавају животе грађанима и туристима, иако је велика цијена њихове жртве и то су јунаци којих нема нигдје, увјерен је др Савовски.

Запослени Болнице Мељине у Отвореном писму су навели, да  желе да им се каже – има ли држава Црна Гора вољу и могућности да одржи Болницу Мељине или не, како би опстала ова здравствена институција, која има дугу историју и трајање на овим просторима.

 

 

 

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here