Заједничко рјешење Ракчевића и Владе за Институт „Др Симо Милошевић“

Влада Црне Горе ће са највећим мањинским акционаром Института Игало, хотелском компанијом Вила Олива, деблокирати рачун ове здравствене институције, тако што ће, како се могло чути на конференцији за новинаре, финансијски по пола учествовати у томе, односно фирма бизнисмена Жарка Ракчевића, уплатиће између осам и десет милиона еура бескаматне позајмице.

Како је истакао премијер Милојко Спајић, деблокада рачуна је почетак процеса спашавања Института.

– Пронашли смо рјешење за деблокаду рачуна, али смо нацртали и мапу пута, како да изађемо из ове ситуације и Институт доведемо на грану развоја и просперитета. Први корак је да ће држава, заједно са Ракчевићем и његовом фирмом учествовати 50%-50% у плану спашавања, односно деблокади рачуна. Тај први корак би значио да бисмо отплатио дио који се односи на Југобанку и на тај начин могли да се ослободимо блокаде рачуна. Од тог тренутка Институт креће нормално да функционише – наводи он.

Ракчевић ће, како је појаснио Спајић, обезбједити краткорочну, бескаматну позајмицу, а држава ће средства обезбједити кроз механизме Фонда за здравствено осигурање, односно авансну уплату. У међувремену биће објављен и јавни позив за израду плана реструктурирања Института.

– Послије плана реструктурирања држава има право да откупи акције од мањинских акционара или да додатно инвестира, односно изврши докапитализацију. Уколико план реструктурирања покаже да у трећој години Институт позитивно послује, да има извјесност, та помоћ би била законита државна помоћ – казао је он.

Бизнисмен Жарко Ракчевић је истакао да ни за кога, па ни за његову компанију стечај Института никада није био опција, већ су Влади понудили пет опција, од којих је продаја акција била последња, а позајмица једна од могућих

– Ми смо били спремни да у року од 15 дана дамо 10 милиона еура бескаматне позајмице на шест мјесеци, уз обезбјеђење да ће нам се након тог периода вратити наш новац без икаквих камата. Током израде плана видјећемо да ли ће то бити та опција да се након шест или седам мјесеци, када се донесе план реструктурирања, да тада држава откупи наше акције или ћемо неки од законски предвиђених модела прихватити – навео је он.

Те друге могућности су подјела имовине или подјела обавеза, али, како је Ракчевић истакао, његова компанија жели да заштити своје интересе, али стало им је да Институт живи и да остане на располагању грађанима Црне Горе.

Одговарајући на питања новинара Ракчевић је информисао да би новац могао бити уплаћен најкасније за 15ак дана.

– Мислим да је довољна одлука одбора директора и треба под хитно завршити ове ствари, које дају елементарну сигурност да ће новац бескаматно бити враћен за тих шест или седам мјесеци – појаснио је Ракчевић.

Спајић замолио раднике да одустану од извршења пресуда у овом моменту до усвајања Плана реструктурирања а и добављаче којима Институт дугује да буду још стрпљиви за исплату дуга.

– Ми немамо гаранције да неко од њих неће блокирати рачун. Ми у овом тренутку радимо све што је у нашој моћи да обезбједимо да Институт функционише и идемо са оним што је могуће, а у овом тренутку је ово једино могуће. Хоће ли се неко одважити да блокира Институт и на тај начин га ликвидирати, не можемо да контролишемо. Сви они који имају потраживања од Института, имају право да то раде, али је проблем у томе што ми као држава не можемо да уплатимо додатни новац. Немамо законску варијанту, а они ће тај начин ликвидирати Институт. Зато бих замолио да нико не блокира рачун уколико је то могуће и уколико имају визију и повјерења у читав овај процес, док се не заврши план реструктурирања – казао је Спајић и истакао да је након тога потпуно легитимно откупити акције од мањинских акционара и инвестирати у предузеће.

Ракчевић је подсјетио да је још увијек актуелна процјена Института из марта 2021. године на 121 милион еура, да је акумулирани губитак 29,2 милиона еура, а остали губици су око 30 милиона еура.

– Најопаснија обавеза је дуг према Југобанци 7,2 милиона еура, а структура осталих потраживања, осим добављача од којих је већина из Црне Горе, вјерујем да се може постићи договор са њима, а велики дио обавеза је под контролом државе, и мислим да се да то контролисати. Велика обавеза је према радницима и мислим да треба обавити разговор са радницима и очекивати неку врсту кооперативности -закључио је Ракчевић.

Премијер Спајић најавио је и да ће Фонд за здравствено осигурање подићи цијене за своје осигуранике, јер је и тај корак дио рјешења дугогодишњег проблема у којем се Институт налази.