Врховни суд потврдио рјешење Управног да „Царине“ плажу морају вратити у првобитно стање

Врховни суд Црне Горе донио је 9. јула рјешење којим је одбио жалбу „Царине“ д.о.о. и потврдио рјешење Управног суда од 5. јуна ове године, којим је наложено компанији Чедомира Поповића да насуту плажу испред свог новог хотела у Баошићима уклони и врати у првобитно стање. Врховни суд је оцијенио исправном одлуку Управног суда којом је одбијен захтјев „Царина“ д.о.о. за одлагање извршења рјешења Управе за заштиту културних добара да до 17. јула плажу врати у првобитно стање, преносе Вијести.

Према подацима које је Центар за истраживачко новинарство (ЦИН-ЦГ) добио из Врховног суда, овај суд је тако одлучио примјеном члана 47 став 1 Закона о управном спору.

У образложењу рјешења наводи се да је Управни суд одбио захтјев тужиоца за одлагање извршења рјешења Управе за заштиту културних добара – Подручна јединица Котор, број УПИ/И-05-174/2026-5 од 16. фебруара 2026. године, којим је наложено враћање у првобитно стање локације коју чине катастарске парцеле 771, 772, 773/1 и 774 КО Баошићи, Општина Херцег Нови, као интегралног дијела заштићене околине Природног и културно-историјског подручја Котора, уписаног на Листу свјетске баштине УНЕСКО-а.

ЦИН-ЦГ је писао да је рок од два мјесеца којим је Управа за заштиту културних добара (УЗКД) наложила компанији Царине да врати насуту плажу у Баошићима у првобитно стање истекао 17. јула. Како Царине то нијесу урадиле, УЗКД им је изрекла максималну казну од 5.000 еура, уз најаву да ће држава вратити плажу у првобитно стање.

Из „Царина” за ЦИН-ЦГ су оцјенили да је ово рјешење „незаконито, арбитрарно и произвољно’’, да је “посебно забрињавајуће је то што Управни суд у свом образложењу није узео у обзир, нити је једном ријечју поменуо било који доказ о штети коју компанија Царине трпи усљед незаконитих одлука УЗКД, а које је компанија Царине приложила уз захтјев за одлагање извршења“. Навели су да о овом и другим питањима теку судски поступци пред Управним и Врховним судом Црне Горе

Из Врховног суда су за ЦИН-ЦГ казали да је „након разматрања списа предмета, побијаног рјешења и жалбених разлога, Врховни суд оцијенио да је жалба ‘Царине’ д.о.о. неоснована“.

Врховни суд је указао да члан 15 став 2 Закона о управном спору прописује да се извршење управног акта може одложити ако би његовим извршењем тужиоцу наступила ненадокнадива штета, ако одлагање није противно јавном интересу и ако се њиме не би нанијела штета противној странци или заинтересованом лицу.

Врховни суд је прихватио закључак Управног суда да тужилац није учинио вјероватним постојање основа за одлагање извршења оспореног рјешења, односно да није доказао да би његовим извршењем за тужиоца наступила ненадокнадива штета као један од кумулативно прописаних услова из члана 15 став 2 Закона о управном спору.

Суд је цијенио разлоге које је тужилац истицао у жалби, укључујући измаклу корист у виду прихода од хотелског комплекса током туристичке сезоне, одговорност према туроператорима, изложеност пеналима и накнади штете, репутациону штету на међународном туристичком тржишту, штету по јавни интерес, као и директан негативан утицај на боравишне таксе и туристичке накнаде.

Врховни суд је оцијенио да штета на коју се тужилац позива није штета која би превазилазила обим ненадокнадиве штете, наводећи да ненадокнадива штета подразумијева настанак таквих штетних посљедица чије би отклањање у редовном току ствари било објективно немогуће и које се не могу надокнадити новчаном накнадом.

Врховни суд је такође оцијенио да приговори тужиоца којима се указује да је оспорено рјешење донијето иако су радови изведени на основу правоснажне грађевинске дозволе, као и примједбе које се односе на законитост поступка доношења тог рјешења, нијесу од значаја за одлучивање о захтјеву за одлагање извршења. Према образложењу суда, та питања могу бити предмет оцјене искључиво у поступку испитивања законитости оспореног рјешења.

ИЗВОР: Центар за истраживачко новинарство/Вијести