Представници Министарства просторног планирања, урбанизма и државне имовине представили су данас детаље плана реструктурирања Института „Др Симо Милошевић“ радницима, који су забринути због и даље присутне опасности од стечаја, али и зато што су препуштени одлуци мањинских акционара и исходу сједнице заказане за 9. јануар.
Како наводи предсједница Синдикалне организације Института, Биљана Рибар, запослени у Институту с нестрпљењем ишчекују исход Скупштине акционара.
– Надам се да стечај који нама и даље висим над главом, није опција ни за мањинског ни за већинског акционара и да ће се наћи пут да се тренутни проблеми превазиђу и да ће се План реструктурирања као концепт прихватити и да ћемо наставити да пружамо нашу основну услугу, а то је рехабилитација, прије свега, грађана Црне Горе – наводи она.
Према ријечима извршног директора Института, др Зорана Ковачевића, збор је сазван за захтјев Синдикалне организације, јер су заполени жељели да чују од менаџмента и представника Владе детаље Плана реструктурирања.
– План реструктурирања је врло садржајан докуменат, тако да су запослени који су везани, и коју су везаност за Институт показали у претходном периоду, имали читав низ питања, од оних која се тичу директно за њихову егзистенцију, подмирење дугова за доприносе, до начина располагања имовином Института, која је у Плану реструктурирања, такође, садржана – информисао је он.
Државна секретарка у Министарству просторног планирања, урбанизма и државне имовине, Мајда Аџовић прича да су потраживања повјерилаца према Институту досегла висину од око 23 милиона еура, због чега је раднике занимало шта ће бити уколико План реструктурирања не буде усвојен, колико је стечај реална опција и шта Влада у комуникацији са мањинским акционарима ради да до тога не дође.
– Сада је све спало на тај 9. јануара, када је заказана Скупштина акционара. План реструктурирања је ту и уколико не будемо имали подршку, гледаћемо даље кораке. Стечај је нешто што заиста не желимо да разрађујемо и нисмо хтјели да разрађујемо ни као стратегијску опцију, али је чињеница, План мора бити изгласан, у супротном Влада не може ни један еуро да уложи без Плана, јер би то била незаконита државна помоћ – прича она.
Запослени али и грађани Херцег Новог, као и мањински власник Жарко Ракчевић, нису за продају објеката прве фазе, али како појашњава Аџић, они су једино што Институт има у својини и чијом продајом би учествовао са 40 милиона еура.
– Институт у овом тренутку има само објекте и само њих, у суштини, може да понуди, јер Агенција за заштиту конкуренције, која треба да да мишљење на План реструктурирања, мора да се води овим сјерницама и ништа што је будући профит, не може ући у План. Може само оно што у току израде и на дан усвајања Плана Институт има. Што се тиче опција за продају објеката прве фазе, вјерујте да никоме није циљ продаја – истакла је Аџовић.
Међутим, уколико Ракчевић одлучи да учествује у улагањима са државом, удио Института умањује се наспрам висине његоих улагања, опције о продаји ће и даље опстати, али ће, како је рекла Аџовић, ситуација бити релаксиранија.
