Predstavnici Ministarstva prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine predstavili su danas detalje plana restrukturiranja Instituta „Dr Simo Milošević“ radnicima, koji su zabrinuti zbog i dalje prisutne opasnosti od stečaja, ali i zato što su prepušteni odluci manjinskih akcionara i ishodu sjednice zakazane za 9. januar.
Kako navodi predsjednica Sindikalne organizacije Instituta, Biljana Ribar, zaposleni u Institutu s nestrpljenjem iščekuju ishod Skupštine akcionara.
– Nadam se da stečaj koji nama i dalje visim nad glavom, nije opcija ni za manjinskog ni za većinskog akcionara i da će se naći put da se trenutni problemi prevaziđu i da će se Plan restrukturiranja kao koncept prihvatiti i da ćemo nastaviti da pružamo našu osnovnu uslugu, a to je rehabilitacija, prije svega, građana Crne Gore – navodi ona.
Prema riječima izvršnog direktora Instituta, dr Zorana Kovačevića, zbor je sazvan za zahtjev Sindikalne organizacije, jer su zapoleni željeli da čuju od menadžmenta i predstavnika Vlade detalje Plana restrukturiranja.
– Plan restrukturiranja je vrlo sadržajan dokumenat, tako da su zaposleni koji su vezani, i koju su vezanost za Institut pokazali u prethodnom periodu, imali čitav niz pitanja, od onih koja se tiču direktno za njihovu egzistenciju, podmirenje dugova za doprinose, do načina raspolaganja imovinom Instituta, koja je u Planu restrukturiranja, takođe, sadržana – informisao je on.
Državna sekretarka u Ministarstvu prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Majda Adžović priča da su potraživanja povjerilaca prema Institutu dosegla visinu od oko 23 miliona eura, zbog čega je radnike zanimalo šta će biti ukoliko Plan restrukturiranja ne bude usvojen, koliko je stečaj realna opcija i šta Vlada u komunikaciji sa manjinskim akcionarima radi da do toga ne dođe.
– Sada je sve spalo na taj 9. januara, kada je zakazana Skupština akcionara. Plan restrukturiranja je tu i ukoliko ne budemo imali podršku, gledaćemo dalje korake. Stečaj je nešto što zaista ne želimo da razrađujemo i nismo htjeli da razrađujemo ni kao strategijsku opciju, ali je činjenica, Plan mora biti izglasan, u suprotnom Vlada ne može ni jedan euro da uloži bez Plana, jer bi to bila nezakonita državna pomoć – priča ona.
Zaposleni ali i građani Herceg Novog, kao i manjinski vlasnik Žarko Rakčević, nisu za prodaju objekata prve faze, ali kako pojašnjava Adžić, oni su jedino što Institut ima u svojini i čijom prodajom bi učestvovao sa 40 miliona eura.
– Institut u ovom trenutku ima samo objekte i samo njih, u suštini, može da ponudi, jer Agencija za zaštitu konkurencije, koja treba da da mišljenje na Plan restrukturiranja, mora da se vodi ovim sjernicama i ništa što je budući profit, ne može ući u Plan. Može samo ono što u toku izrade i na dan usvajanja Plana Institut ima. Što se tiče opcija za prodaju objekata prve faze, vjerujte da nikome nije cilj prodaja – istakla je Adžović.
Međutim, ukoliko Rakčević odluči da učestvuje u ulaganjima sa državom, udio Instituta umanjuje se naspram visine njegoih ulaganja, opcije o prodaji će i dalje opstati, ali će, kako je rekla Adžović, situacija biti relaksiranija.
