Мјузикл „Виолиниста на крову“ Јеврејског културног центра Београд у режији Стефана Саблића изведен је синоћ у Дворани „Парк“ у оквиру ХАПС-а.
Један од најпознатијих мјузикала свих времена донио је причу о Тевјеу, скромном млијекару, који покушава да очува породичне односе и вјерску традицију у малом јеврејском селу у царској Русији. Суочен са промјенама и жељама својих ћерки да саме бирају љубав, Тевје се налази између срца и обичаја. Редитељ Стефан Саблић каже да је извођење мјузикла у Херцег Новом било једно од најбољих до сада.
-Ми смо веома задовољни, имали смо пуну салу и публика је по нашим утисцима са великом пажњом пратила представу, лепо је реаговала и била је баш добра комуникација између публике и нас. Једна од бољих представа могу рећи, од можда најбољих коју смо извели. Била је одлична атмосфера, имали смо добар тон, добру технику, баш смо задоволњи како смо извели све. Било је ситуација у којима је било можда тешко спровести, јер је технички у том смислу, тимском, доста захтјевна представа, каже Саблић.
У представи су остали верни оригиналу, али је било потребно урадити неку врсту адаптације.
-То је смањена верзија и нема оних формалних кореографија, није то бродвејско извођење гдје има преко 50 учесника. Прича је ту, ништа из приче није избачено, она је сублимирана, и све оно што постоји у оригиналу постоји и овдје, то је прича о прогону, егзодусу људи, о антисемитизму, прича која је актуелна данас, и препознатљива, пуна дивне музике, духовито је, то је комедија, има пуно дивних момената, а има и јако пуно импровизације глумаца, која се дешава у тренутку и на лицу места, тако да је свака представа другачија, а има и тих неких пуно мелодрамских, дирљивих момената, и завршава се као нека врста мелодраме, наводи Саблић.
Он каже да није било лако наћи наћи добру глумачку екипу.
-Потребно је било да су сви и добри глумци и да добро пјевају, али мислим да су заиста сви ту са, наравно, маестралним Небојшом Љубишићем, који мајстрално пјева и генијално, бриљантно игра, сваки пут нас изненади неким новим моментом, неким новим импровизацијама, које су већ достижу неке тако бриљантне и високе нивое, да је то, заиста, и мени који сам на сцени, свирам, занимљиво и даље да гледам, иако сам стоти пут ту, каже редитељ.
У главној улози је Небојша Љубишић.
-Ппредставу смо морали прилагодити сцени и времену у којем играмо, али најважније је да су остале кључне теме, љубав, породица и слобода. У овом времену, позориште је заиста нека врста лијека за душу и то публика препознаје. Ова представа тражи максимум од сваког члана ансамбла и од глумаца и од оркестра. Једино тако емоција може да дође до публике. Сваку играмо као да је посљедња и мислим да публика то осјети. Публика је заиоста била предивна. Нисмо навикли на овако образовану публику где се види да долази често у позориште, да овдје долазе друга позоришта и да они имају свој критички став и мишљење и дирљиво је са коликом су пажњом од почетка пратили, просто су били предивни и то је мој најбољи утисак вечерас, рекао је Љубишић.
Иван Јевтовић, у преедстави месар Лазар сматра да је извођење представе синоћ било изузетно.
-Био је концентрисан ансамбл, били су сјајни технички услови, фантастичне колеге музичари, односно комплетни уметници и читав ансамбл је био на висини задатка да се на ХАПС-у представимо у најбољој могућој форми. Мислим да је представа имала одличну интеракцију. Ја сам један од оних глумаца који за време представе кад нисам на сцени пажљиво слушам и шта се дешава на сцени и како дише публика и мислим да смо заједно дисали и да смо имали изузетно вече. Представа јеста захтјевна, а ја сам познат од почетка професионалног дјеловања као неко ко то баш воли ту сам као риба у води када се повеже и покрет и све око музике. То је мени додатно инспиративно, овако важан комад, историјски битан је уствари само додатна одговорност да задатак који имате урадите најбоље могуже, тако да сваки пут разматрам шта могу још да учиним да тај свој задатак учиним квалитетнијим, каже Јевтовић.
Оперска пјевачица Бранислава Подрумац на херцегновској сцени је први пут.
-Ово је једна од најбољих публика пред којом смо играли. Први пут сам у Херцег Новом и заиста сам одушевљена – атмосфера, енергија и реакције публике биле су посебне. Мјузикл је захтјеван јер обједињује пјевање, глуму и плес и захтјева припрему.али сваки излазак на сцену је за мене посебан дар. За овакав мјузикл потребно је најмање два до три мјесеца припрема, јер није ријеч само о глуми, већ и о пјевању и плесу. Али када имате љубав према сцени и дисциплину, тада сав тај труд постаје задовољство, каже Бранислава.
Бранислава и Иван Јеврејски културни центар у Београду сматрају својом другом кућом и спремају у њему нове пројекте.
Наредна представа на 31. ХАПС-у је у уторак, 21. априла. На сцени Дворане Парк биће изведена представа „Ђука“ ансамбла Народног позоришта “Тоша Јовановић” из Зрењанина. Режију и избор музике потписује Ана Томовић, а Ђуку Мандић, мајку Николе Тесле игра Гордана Ђурђевић Димић добитница Добричиног прстена за прошлу годину. Почетак је у 20 сати.
