У организацији Кола српских сестара Херцег Нови, синоћ је у Дворани Парк уприличено Вече сјећања на краља Александра Карађорђевића. У оквиру програма приказан је документарни филм Перице Ђаковића „Последњи корак“ о последња два дана краља Александра Карађорђевића, који је из манастира Савина преко луке Зеленика кренуо за Марсеј, гдје је убијен 9. октобра 1934. године. У музичком дијелу програма учествовала је Пјевачка група српског удружења „Карађорђе“ и гуслар Милија Косовић.
Када чувамо сјећање наше историје, савременим језиком то називамо култура сјећања, а црква управо то непрестано гаји у својим њедрима, казао је архијерејски намјесник херцегновски, протојереј ставрофор Обрен Јовановић.
-Црква на најљепши начин чува успомену на све оне честите, добре, племените људе и све хришћане када их помињемо прво у молитвама а то је оно најљепше и најсветије сјећање. Тако се и ми молимо и сјећамо краља Александра, молимо се за његову душу, велику личност у историји нашег народа, човјека који је заслужан за многе ствари, који је објединио наш српски народ. Није то баш успјело онако како је он хтио, многи су прекратили његову идеју, али све оно што је благословено и што се добро започне, надамо се да ће што човјек не стигне, Бог помоћи да генерације које долазе, наставе и утврде, казао је Јовановић.
Како је истакао публициста Небојша Рашо, од првог проласка кроз Боку 1910. године, приликом одласка на крунисање Николе Петровића, Александровог дједа за краља на Цетињу, па до одласка на кобни пут у Марсеј 1934., Новљани су прво као престолонаследника а касније и као краља, Александра Карађорђевића поздрављали са искреном радошћу.
-Краљ Александар је много допринио развоју туризма у Херцег Новом. На иницијативу Мирка Комненовића, краљевска породица је љетовала у Херцег Новом, београдска штампа је редовно извјештавала о томе чиме је Херцег Нови добио најбољу рекламу. Краљ је посјетио Херцег Нови више пута, док је општински начелник био његов пријатељ Мирко Комненовић. Дошао је у наш град 1932. када је и настао филм, након чега је исте године Мирко Комнeновић примљен у краљевску резиденцију на Дедињу, када му је краљ рекао како је још увијек под утиском боравка у Херцег Новом. Том приликом испословао је да се државни буџет унесе сума од милион динара за градњу жељезничке станице у Херцег Новом. Након убиства у манастиру Савина је одржан помен краљу, након чега је са манстирског балкона одржао говор, за вријеме којег је народ јецао и грцао у сузама осјећајући превелику бол за краљем, истакао је Рашо.
Драгана Зечевић Плавански у име Кола српских сестара подсјетила је на биографију Александра Карађорђевића и истакла да је водио побједоносне битке у Првом и Другом балканском рату, док је у Великом рату био врховни заповједник српске војске.
-Велика жртва и јунаштво српске војске ушли су у свјетску историографију. Јасно је да је Карађорђев праунук уз борбу за ослобођење Србије планирао и уједињење Јужних Словена и стварање велике и јаке државе. Пут до оснивања тог сна водио је кроз мрачне ходнике политике великих сила. Неслагања је било у земљи и то углавном од оних који нису поштовали више од милион Срба, који су своје жртве и животе дали за своју отаџбину Србију. Потпиривали су ватру и из иностранства јер како је записано „страни владари почели да схватају , да како су кришом говорили, мали Саша почиње да размишља својом главом“. Били су свјесни његових идеја упорности са којом ће их реализовати, али и угледа који је имао. Све је то било довољно да четири пута покушају атентат на краља Александра, а на крају су успјели 9.октобра 1934. године. Извршиоци атентата су откривени, а налогодавци нису ни до данас 90 година од тог злочина.
У манастиру Савина јутрос је служен парастос Краљу Александру након чега је на спомен обиљежју код манастира положен вијенац.
