Поводом 158 година од рођења пјесника Алексе Шантића и великог јубилеја – 120 година од објављивања његове култне пјесме „Бока“ синоћ је у Кући нобеловца Ива Андрића приређено књижевно-поетско вече у организацији Градске библиотеке и читаонице.
Током програма ученици Основне школе „Илија Кишић“, чији је ментор професорица језика и књижевности Тамара Комар, рецитовали су пјесму „Бока“ и читали ауторске пјесме и есеје посвећене Алекси Шантићу.
Директорица Градске библиотеке и читаонице Јасна Маслан подсјетила је да је Шантићева поезија пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса због социјалне и националне обесправљености народа ком је и сам припадао.
-У трагичном и суморном времену у коме је живио, Алекса је око себе ширио свјетлост јер је свјетлост у себи носио и био је светионик свог народа. Опчињен љепотом Боке Которске, али и повезан с људима из овога краја, Алекса Шантић је написао пјесму Бока, прекрасних описа и поређења. Сва је у бљештавилу, у сјају, у знаку зоре, сунца, јутарњег морског мириса и плавог мора. „Бока“ је и пјесников директни одговор на изазове времена, јер је Шантић у свијет поезије ушао с намјером да пјева о слободи, истакла је Маслан.
Херцег Нови чува, како је додала Маслан, сјећање на великог пјесника кроз материјалне и споменике културе.
-У породици Секуловић чувају писма незаборавног пјесника који је слао Јову Секуловићу, издавачу и власнику штампарије, у чијем је дому био чест гост. У породици Шпира Ненадовића чувају слику са вјенчања његовог дједа Стевана Ненадовића и бабе Јованке, рођене Катић, код цркве Светог Преображења у Игалу на Благовијести 1904. године, гдје је сват био и Алекса Шантић. Наш град чува успомену на Шантића и кроз бисту која се налази у непосредној близини библиотеке и кроз спомен плочу са стиховима пјесме „Бока“ која је постављена у подножју тврђаве Форте Маре, казала је Маслан.
У програму су учествовали ученици Музичке школе и професорица гитаре Вишња Дукић.
