Црквена општина Бијела организовала је вече посвећено Архимандриту Симеону Ивковићу 1758 -1821. У програму су учествовали публициста Горан Комар, Петар Жгун, Марија Жгун Ђаковић и Небојша Рашо.
Уводну ријеч на предавању имао је отац Драган Видаковић, а црквено предавање, отворио је публициста Горан Комар.
-Све до времена великог удеса током 15. вијека, када балканске хришћанске православне државе потпадају под османску окупацију, Срби и њихова црква гледали су ка рестаурацији великог царства са сједиштем на Босфору. Након тамног 16. вијека и снажних геноцидних активности у првој половини 16. затим и 17. вијека започеће усмјеравање погледа нашега народа и наше цркве ка другој великој православној земљи, Русији. О одласцима у Русију предстагвника најважнијих српских манастира најисцрпније и најдетаљније нас обавјештава отац Димитријевић у исцрпној студији која је и саздана на темељу руских архива о одласцима православног свештенства, православних монаха у Русију, каже Комар.
Присутнима се обратио и Небојша Рашо, који је износио историјске чињенице о Архимандриту Симеону Ивковићу, из докумената који се налазе у руском архиву.
-Архимандрит Симеон Ивковић дјеловао је овдје у Боки Которској у можда најболније вријеме њене историје. Године 1797. пропала је Венеција под налетом Наполеонових снага и тада је Бока Которска потпала под Аустрију. То је био период такозване прве аустријске управе који је трајао до 1805. године када је Наполеон након Мира у Братислави добио и Боку Которску, пошто је имао планове за даљи продор на исток. Бокељи су се побунили и сви су Наполеона тада звали безбожником. Позвана је руска флота и у Боку долазе руски бродови и долазе Црногорци са владиком Петром Првим Петровићем Његошем, Светим Петром Цетињским. Грбљани су на Скупштини одржаној 10.фебруара 1806. године изразили жељу за руским покртовитељством и написали су у писму да не желе да имају другога господара до цара рускога, „зато се ми надамо да када будемо уједињени, моћи ћемо овога злотвора поразит и учинити му преграду на вијек и у његово намјереније и пожуду да би икада могао владати врхом нас, објаснио је Рашо.
Прилику да на овом предавању изнесу значајне чињенице из живота Архимандрита, имали су Марија и Петар Жгун, који већ дужи период, раде на изучавању живота и дјела Архимандрита Симеона Ивковића.
-Почело је тако да сам радећи у библиотеци Академије наука у Петровграду, у рукописном одсјеку пронашла неке непознате документе и наша истраживачка група је почела да само скупља податке и дошла тако до његових рукописа, навела је Марија Жгун.
Вече у част Архимандрита Симеона Ивковића, одржано је у Парохијском дому у Бијелој, а поред сјећања на живот и значај Архимандрита, говорници су изнијели и бројне занимљиве чињенице које до сада нису биле познате јавности.
