Европска унија је кроз ИПА програм прекограничне сарадње Хрватска – Босна и Херцеговина – Црна Гора, финансирала пројекат WRECKS4ALL, који је усмјерен на истраживање, очување и промоцију подводног културног насљеђа кроз коришћење напредних технологија. Носилац пројекта испред наше државе био је Универзитет Црне Горе.
-Замислите да зароните у кристалне воде Јадрана без напуштања копна – то је управо оно што WRECKS4ALL омогућава, каже лидер пројекта, подводни археолог и шеф Лабораторије за архелогоју поморства Дарко Ковачевић.
-Спајајући древно и савремено, WRECKS4ALL је иновативан пројекат усмјерен на истраживање, очување и промоцију подводног културног насљеђа кроз коришћење напредних технологија. Захваљујући кофинансирању ЕУ, овај пројекат отвара нови прозор у подводни свијет источног Јадрана. Коришћењем најновијих 3Д имерсивних технологија, пројекат оживљава богату подводну баштину на сигуран и приступачан начин, казао је Ковачевић и додао да се кроз пројекат даје допринос развоју одрживог туризма у региону Западног Балкана.
Истраживање бродских олупина и подводних археолошких налазишта који откривају узбудљиве и драматичне историјске догађаје, према ријечима Ковачевића, до сада је било резервисано само за стручњаке, рониоце и ентузијасте, док овај пројекат омогућава свим заинтересованима да завире у морске дубине и осјете импресије подводног свијета.
Ковачевић, који је запослен на Универзитету Црне Горе, истакао је да је пројекат до сада омогућио дигитализацију значајних локалитета у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској, попут локалитета Десло, Копчићи и бројних подводних пећина мостарске регије у Босни и Херцеговини, затим локалитет сјајно очуваног њемачког авиона Штука из Другог свјетског рата, римски локалитет Шћедро или торпедни брод С57 који су само дио од локалитета из Хрватске. Француски разарач Даг, торпедни чамац Голешница 91 и пароборд Тиханy су црногорски локалитети који су дигитализовани, док су авион Спитфајр, увала Биговица и олупина из 16. вијека доступни у видео формат.
Ови локалитети су доступни јавности кроз ВР шоурумoвe (shouroomove) у Сплиту, Мостару и Котору, као и путем онлaјн виртуелне мапе на адреси www.wrecks4all.com.
-Кроз дигитализацију и 3Д моделирање подводних локалитета, креиране су детаљне и интерактивне виртуелне туре које омогућавају корисницима да истражују фасцинантне дјелове морског дна из удобности својих домова, помоћу апликације која је доступна на GooglePlay и Apple Store платформама, казао је Ковачевић.
Он је појаснио да на овај начин пројекат посебно доприноси и очувању регионалног подводног насљеђа, смањујући потребу за физичким присуством и потенцијалним оштећењима локалитета. С обзиром на то, поред употребе иновативних технологија за диверзификацију туристичке понуде задовољени су и други циљеви пројекта, односно подстицај мјера заштите подводне културне баштине, уједначавање развоја ронилачког туризма, квалитет услуге и пренос добрих пракси, додаје Ковачевић.
Као прича која наизглед говори о прошлости, овај пројекат заправо гради моћ ка будућности, показујући како модерна технологија може да оживи историју и створи нове прилике за развој плаве економије региона.
Кључне активности пројекта укључивале су мапирање актера у ланцу подводне културне баштине и ронилачког туризма, као и анализе институционалних и кадровских капацитета. Кроз низ конференција, радионица и састанака, пројектни тим је представљао примјере добрих пракси из региона, с циљем приближавања легислативног оквира ЕУ стандардима и подизања квалитета туристичких услуга.
Ковачевић додаје и то да је посебан фокус био на одговорном управљању подводном културном баштином, дестинацијском менаџменту, и дигитализацији културне баштине. Израђен је акциони план за прекогранично управљање који сугерише кораке неопходне за уједначавање развоја ронилачког туризма и заштите подводне културне баштине, а резултати пројекта већ су препознати у Стратегији развоја туризма до 2025. године и нацрту Закона о туризму и угоститељству.
Говорећи о томе колики је значај овог пројекта за регион, Ковачевић наводи да је кроз капитализацију овог пројекта у оквиру програма Интерег ИПА Јужни Јадран 2021-2027 планиран пренос главних концепата и достигнућа пројекта на територије Албаније и јужне Италије, гдје ће бити организоване важне конференције, Б2Б састанци, курс дигитализације подводне културне баштине, као и акциони план промоције подводних атрактивности кроз нове технологије за све три земље.
Ковачевић подсјећа да за утврђивање и обезбјеђивање средстава, овај пројекат дугује захвалност кофинансирању кроз Интерег ИПА програме, а Универзитет Црне Горе је као прва институција из Црне Горе која води један велики међународни пројекат на ову тему ту подршку искористио не само како би омогућио одрживост пројекта, већ и започео развој нових научних дисциплина повезаних са подводном кутурном баштином и ронилачким туризмом.
Успјешност пројекта дугује се и партнерском конзорцијуму који чине Универзитет из Сплита, Хрватски Поморски Музеј Сплит и Туристичка заједница Херцеговачко неретљанског кантона. У капитализацији пројекта у оквиру програма Интерег ИПА Јужни Јадран, конзорцијум чине и општина Влора из Албаније, Универзитет Саленто и компанија ЕЕИГ из Италије.
Значајну улогу у пројекту одиграле су и институције из сектора културе и туризма, поморства, одбране и безбједности, као и локалне и националне туристичке привреде локалних приморских заједница, односно општина чијим бенефитима је и сам концепт пројекта намењен, истиче Ковачевић. Он додаје да је остварена и сарадња са кључним министарствима, доносиоцима одлука, и привредним актерима.
