Одредбе Закона о легализацији бесправних објеката нису много обесхрабриле инвеститоре који настављају да граде нелегално, указују све чешће примједбе грађана. Нова законска рјешења успорила су и формирање грађевинске инспекције, а према ријечима вд секретара за урбанизам и грађевинску инспекцију, Владислава Велаша до краја године би се могла очекивати два кандидата за позицију инспектора.
У Секретаријату за урбанизам и грађевинску инспекцију очекивали су да ће љетос усвојена законска рјешења о легализаији бесправних објеката одвратити инвеститоре од градње без потребних дозвола, што како наводи Велаш, ипак није случај.

– Нажалост, према информацијама које добијамо са терена, велики је број примједби и пријава грађана, и даље се много нелегално гради. Немам разлог, нити оправдање зашто је то тако. Просто је невјероватно. Да неко гради неки објекат за своје потребе, па би било у реду. Међутим, имамо ситуацију да се и стамбене зграде са више јединица граде нелегално – истиче он.
Формирање грађевинске инспекције надлежност је Секретаријата, али како појашњава Велаш, након два конкурса није било заинтересованих. Проблем представљају законом предвиђене квалификације за позицију грађевинског инспектора, као и услов посједовања државног, односно стручног испита, за заснивање радног односа.
– Људи који су радили у приватном сектору прво морају да положе стручни испит. Иначе, прије два-три мјесеца био је закон који је давао одређени рок. Запослиш се и имаш шест мјесеци да положиш стручни испит. Данас је предуслов да имаш положен стручни испит. Имамо пар кандидата који управо завршавају процедуру око полагања стручног испита и очекује да ћемо сигурно након или до Нове године имати макар једног или два кандидата на овим позицијама – информише Велаш.
Поставља се питање који је мотив нелегалне градње уколико је законом забрањен промет бесправних објеката, што је добро рјешење, сматра Велаш и додаје да је онемогућено и насљеђивање бесправног објекта у оставинском поступку.
– Имао сам протекле седмице бар два или три случаја гдје су долазили људи са уредном оставином, коју су радили код нотара. Међутим, у катастру не могу да га спроведу, односно такав објекат не може бити укњижен, јер немамо орто фото снимак, да би имали доказ да је рађено прије јула ове године. Након тога такав објекат моћи ће да се књижи у катастру и да иде оставинска расправа – казао је он.
Забрана отуђења, односно промета непокретности односи се и на бесправно изграђене објекте без грађевинске дозволе, који се изграде након ступања на снагу Закона о легализацији бесправних објеката, и на објекте изграђене прије ступања на снагу овог закона, саопштено је раније из Министарства просторног планирања, урбанизма и државне имовине.