Монмартр, некада мало село на обронцима Париза, током XИX и почетком XX вијека постао је епицентар умјетничког свијета. На његовим улицама стварали су великани попут Пикаса, Ван Гога, Салвадора Далија.. Монмартр је постао уточиште боема, сликара, пјесника и музичара. И данас ова четврт носи неухватљиви дух слободе и креативности који осваја сваког посјетиоца.

У срцу Монтмартра налази се чувени трг сликара, мјесто гдје око 300 умјетника из цијелог свијетаи данас ствара пред очима пролазника. Шетња овим тргом враћа у златно доба Париза, када су управо на овим улицама настајала нека од најпознатијих дјела свјетске умјетности.

Међу умјетницима који данас стварају на Монмартру је и Новљанин Мирослав Стевановић, који већ седамнаест година живи и ради у Паризу.
-Живот у Паризу је много другачији него код нас. Све је брже, све се дешава одмах. Али успијевамо да радимо, да живимо и да се дружимо, а то је најбитније, каже Стевановић.

Иако свакодневно слика мотиве које туристи највише траже, Ајфелов торањ, Базилику Светог Срца и Мулен Руж, признаје да су му најдражи мотиви море и пејзажи.
-Кад сте у Паризу, пожелите да сте дома. Кад сте дома, пожелите да сте у Паризу. Инспирација је заправо у човјеку, прича Стевановић, који је до сада излагао у Паризу, Лондону, Београду, Панчеву, али не и у Херцег Новом.

Под ведрим небом Монмартра данас ствара око 300 умјетника из различитих крајева свијета. Међу њима је и Баранин Горан Шућуровић, који на овом мјесту живи више од двије деценије.
-Човјек не може да ради посао који не воли. Инспирација некад долази из жеље за стварањем, некад из потребе за егзистенцијом, али је најважније вољети оно што радиш. Некада сам сликао брзе потрете, било их је много. Недавно сам рачунао, за 12 година урадио сам више од 20 хиљада портрета за туристе из цијелог свијета. Сада радим слике. Овдје ме је довео авантуристички дух и остао сам 24 године, каже Шућуровић, који је до сада излагао своје радове у Паризу.

На тргу свакодневно настају портрети, акварели и уља на платну, а умјетници су у непосредном контакту са туристима из цијелог свијета.

Посебну причу Монмартра носи и Ерик Рустемовић, умјетник поријеклом из Бара, који је рођен управо у овом дијелу Париза и овдје ствара више од тридесет година.
-Ово је мој крај, мој град. Овдје сам рођен и овдје живим цијели живот. Монмартр је посебан јер сваког дана упознајете људе из цијелог свијета, различите културе и приче, каже Рустемовић.

Додаје да традиција умјетности на Монмартру траје генерацијама управо због великих сликара који су овдје живјели и стварали.
-Људи долазе јер желе да виде мјесто гдје су живјели Пикасо и Ван Гог. Та традиција траје и данас, објашњава Рустемовић.

Рустемовић у центру сликарства ствара магију сјенки за посјетиоце и од тога живи, а у свом атељеу ван Париза слика уља на платну. Не познаје ликовну сцену Црне Горе, али младим сликарима савјетује да дођу у Француску, јер у сваком граду постоји много могућности за умјетнике. Када Општина Маирие у Паризу распише конкурс умјетници из цијелог свијета могу да пошаљу биографије и своје радове, а комисија одлучује ко може доћи да једном у години 15 дана излаже на Монмартру.

Један од најпрепознатљивијих симбола Париза, Базилика Светог Срца, уздиже се на врху брежуљка Монмартра. Са платоа испред базилике пружа се панорамски поглед на цијели Париз, посебно импресиван у вријеме заласка сунца.
Посјета Монмартру није потпуна без заустављања испред легендарног кабареа Мулен руж, чије црвене вјетрењаче већ више од једног вијека симболизују дух паришке забаве и гламура Беле Епок.

Скривен међу улицама Монмартра налази се и Зид љубави, умјетничка инсталација која носи ријечи „Волим те“ исписане на више од 300 језика свијета.

Монмартр је био дом Блеза Паскала, славног математичара и филозофа који је управо овдје развио концепт вјероватноће, што је довело до настанка савремених коцкарских игара.

Монмартр је мјесто гдје умјетност дише на сваком кораку. Овдје се прошлост и садашњост сусрећу међу уским калдрмама, атељеима и кафеима, док свака улица прича причу о слободи, стварању и животу умјетника који Париз и данас чине једним од центара свјетске умјетности.




