Књига „Из бокешке пјатанце“ Маша Чекића, промовисана синоћ у фоајеу Дворане Парк у оквиру програма 57. Празника мимозе, посвећена је љубави према кужини, једноставним и аутентичним бокешким јелима, те вриједностима породице које се чувају кроз генерације. Путем топлих прича и традиционалних рецепата, аутор читаоца води кроз укусе и мирисе Боке Которске — од домаћих трпеза до срца дома.
Књига садржи 32 приче, а на крају сваке од њих, како истиче руководитељка Градске библиотеке и читаонице Котор и уредница књиге, Марија Старчевић, Машо Чекић доноси по једну стару рецептуру, тематски усклађену са садржајем приче.
– У овој књизи су се нашле и неке приче које су већ до сада биле објављиване, просто из жеље да ово издање тематски заокружимо. И у готово свакој причи о томе колико су важне праве вриједности заједништва, породице и надасве достојанства под наводницима „малог обичног човјека“. Нашем малом тиму који је радио на припреми ове књиге, посебно бих истакла улогу господина Војислава Булатовића, који је урадио прелом, дизајн, дизајн корица, и надасве је заслужан за ове прекрасне фотографије – наводи она.
Милина Ковачевић из ЈУК Херцег Фест каже да је Машо радијски човјек који говори јасно и сликовито, са шармом, који разликује људе који живе у радио апаратима од оних који раде у другим медијима, а тако и пише.
– Свака прича у књизи представља занимљиво путовање кроз његову личну, али и нашу колективну прошлост, која се лако преплиће са историјом и другим наукама. Кроз цијелу књигу, аутор нас упознаје са наслијеђеним регулама, како треба и шта ваља радити. То је похвала свему што нам је Бог дао, захвалност прецима и знање које се несебично дијели – рекла је Ковачевић.
Књижевник и књижар, али и дугогодишњи пријатељ Маша Чекића, Никола Маловић је, уз детаљан преглед свих поглавља и осврт на многобројне бокешке легенде, историјске моменте и детаље дружења са Машом, казао да је он свјесно одбацио професију политиколога.
– Машо је одмахнуо руком и почео да се бави гулознијим, шаренијим, мириснијим и укуснијим стварима, јер је и на тај начин доживио заливску, а рекао бих и регионалну славу. Јер оно што је шјор Машо урадио, мало ко је, а Милина је набројала ко се све у заливу бавио гастро темама, при чему бисмо Маша могли да крстимо као гастроесејиста, мада је он и етнограф, етнолог, кулинар, све је ту, једна миштура, како би рекли Которани, од разних умијећа и заната – истакао је он.
Аутор књиге, Машо Чекић себе дефинише примарно као новинара који је, користећи микрофон и истражујући архиве дуже од четрдесет година, постао хроничар прошлих и садашњих времена. Његов рад није само пуко извјештавање, већ дубоко „шетање кроз прошлост“, које му је омогућило откривање Боке Которске као мјеста које се одувијек клањало универзалним свјетским вриједностима.
– Урадио сам то због тога што сам, проучавајући ту баштину свеколику коју су нам преци оставили, схватио колико се тога уништило, заборавило, изгубило, колико се наших обичаја промијенило. И осјетио сам да ми је задатак да запишем како је било, надајући се да ће у једном тренутку то неком затребати, да ће то неко погледати, да ће то неко афирмисати, да ће то неко вратити, јер гријех је према прецима да то забораве, гријех је према нама и нашој будућности, јер без тога што смо били нема будућности – казао је Чекић.
Машо Чекић својим радом поручује да без познавања историје и традиције, нема ни будућности. Његове књиге нису само литература, већ „дуг према прецима“ и покушај да се у ери опште глобализације сачува специфични код бокељског идентитета, који почива на суживоту, поштовању традиције и универзалним вриједностима.
