Привредна комора апелује на Владу и Скупштину да се приликом доношења одлука које се односе на сузбијање последица актуелне економске кризе уважава слобода предузетништва, као једно од Уставом загарантoваних економских права. Сматрају да тренутна ситуација захтијева укљученост свих економских чинилаца, државе и привреде, јер је то једини сигуран рецепт за успјешно супротстављање економској кризи.
-Очигледно је да рат у Украјини већ првих седмица покреће економску кризу чије се посљедице у овом тренутку не могу претпоставити, нити је могуће дати реалне пројекције негативног утицаја на привредна кретања која нажалост не могу заобићи ни Црну Гору.
Русија је највећи произвођач нафте, нафтних деривата и природног гаса који заузимају значајно мјесто у производним трошковима европске индустрије. Стога нема дилеме да ће дешавања у Украјини утицати на раст цијена енергената, што ће се прелити на робе и услуге у свим секторима привреде.
Поремећаји у ланцима снабдијевања проузрокују раст цијена сировина и основних животних намирница. У прилог овоме говори и чињеница да Русија и Украјина на свјетско тржиште извозе 30% пшенице и 70% сунцокретовог уља и производа од уља.
Када говоримо о спољнотрговинској размјени са Русијом и Украјином може се рећи да актуелна криза неће значајније утицати на црногорску економију, јер је удио ових земаља у спољној трговини на ниском нивоу. С друге стране, рат у Украјини може утицати на пад привредне активности у Црној Гори, нарочито ако се има у виду податак да је у претходној години из Русије инвестирано 165 милиона еура, што представља 18,3% укупног прилива страних директних инвестиција.
Извјесно је да ћемо овог љета имати мање туриста из Русије и Украјине. У претходној години свако пето ноћење иностраних туриста у нашој земљи односило се на госте из ових земаља. Може се закључити да ће дешавања у Украјини оставити посљедице на туристичку привреду Црне Горе. Нашу понуду морамо додатно усмјерити на привлачење гостију са алтернативних, прије свега западних и централно европских тржишта, а затим и тржишта региона.
Мишљења смо да извршна и законодавна власт морају наћи одржива рјешења у новонасталим околностима. Један од првих корака требао би бити умањење цијена нафте и нафтних деривата – што је механизам који стоји на располагању држави кроз одрицање дијела буџетских прихода.
Разумјели смо да је и потенцијално доношења закона о привременим мјерама за ограничавање цијена производа још један начин помоћи потрошачима, али се његова примјена треба посматрати и у контексту очувања привредне активности и рентабилности произвођача и трговаца. Сам ефекат на потрошаче није довољан у времену изражене потребе за стабилизацијом тржишта и економије. Дакле, држава треба да поведе рачуна о позицији привредника како би економија наставила стабилно да функционише, саопштено је из Привредне коморе.
