Док за већину људи љето представља период опуштања и зараде, за узгајиваче шкољки у Боки Которској ово је вријеме бриге и неизвјесности. Посљедњих година, узгајивачи се суочавају са све већим изазовима због великог морталитета мушаља, односно дагњи. Ове шкољке, које су све траженије на тржишту, постају ријеткост, а ситуација се погоршава.
Проблеми узгајивача се усложњавају јер све теже излазе на крај са великим морталитетом мушљи којих све мање има, а све се више траже.
Разлога за помор мушљи има више, од паразита који их уништава, пљоснатог црва до загријевања мора.
Породица Шупица узгаја шкољке више од деценију а по ријечима Бошка Шупице, ситуација је све тежа и угине око 70 % мушљи.
-Дискутабилно је и тих 70%. Не можете ви процјенити колико је тога остало, али је чињеница да имамо проблеме са пљоснатим црвима за које још нема лијека, а проблем нам је и топла морска вода. Али, ево, није само код нас тако него је захватило и цијели Јадран. Хрватске колеге имају много веће проблеме. Да ли се они до сада нису сусретали са тим проблемима, па им је ове године то тако драстоично пало, не знам. Свакога свој проблем највише жуља. Чињеница јесте да је велики помор. Од онога насађеног вјерујем да није ни петина успјела да опстане у овој сезони.
Узгајивачи мушаља као што је породица Шупица, покушавају да се изборе са овом ситуацијом кроз повећан физички рад и честа пресађивања шкољки. Ипак, њихов труд често није довољан да се спријечи велики губитак.
Шупица напомиње да су услови за узгој све тежи, и да су пред њима велики изазови.
-Већ десет година водим евиденцију колико и шта радим, то и држава тражи од нас, тачније Монстат, ради њихових анализа и извјештаја. Ми смо прошле године преко 13 тона насадили млађи. За толику млађ требало да има минимално 26 тона конзумних, не знам да ли ће ми људи вјеровати, тек двије тоне смо извадили и не вјерујем да ће бити ни близу толико још. Велики рад је уложен у то, улагања су таква каква јесу, нећу да кажем да су нешто превелика, подношљива су, под условом да можете ви то да искористите кроз робу кјоју продате, али то ове године неће бити случај, каже Шупица.
На узгајалиштима посла има током цијеле године а потражња и потрошња мушљи је највећа током љета. Највећи проблем је ектопаразит или пљоснати црв кога је тешко елиминисати.
-Нико још није нашао начин да се одбрани од њих. Ми смо пробали на тај начин што смо повећали наш физички рад. Раније бисмо с прољећа и с јесени ми узели млађ која се прикупила на колекторе, ставили бисмо их у та мрежаста цријева која ми зовемо пергуларима и оставили би их тако до сезоне када их пребиремо и одвајамо конзумне од ових ситних које враћамо поново. На томе би се фактички скоро завршио посао. Међутим, ми смо тај рад повећали три пута тако да на свака два, три мјесеца препакујемо те мушље. То не би био проблем када бисте имали стотинак пергулара. Ово није неко велико узгајалиште, свега је један хектар и имате 1.200 до 1.500 тих пергулара. Кад стигнете до краја, они са почетка су већ стигли и тада, ако нисте и закаснили са пресађивањем. Да нисмо вршили то пресађивање губици би нам били још много већи. Увјерили смо се да чак ни то не помаже против тих напасти. Да ли су они дошли са крузерима, ја то могу само да претпоставим, јер чињеница је да тога раније није било код нас. Са појавом крузера тако су се појавили и они, не само они, има ту још врста што су утврдили стручњаци из Института за биологију мора. Неки коегзистирају са нашим животињским и биљним свијетом, а неки потискују. Појавом овог црва губимо нашу мушљу, наводи Шупица и истиче да су испитивања која је радио Институт за биологију мора утврђено да су шкољке храна богата протеинима, а наша мушља има чак до 70 % протеина.
Други узрочник пропадања мушаља је јако топло море, чија температура иде чак до 30 степени.
-Код нас Центар за екотоксиколошка испитивања врши узорковање шкољки на сваких седам дана и између осталог, они мјере параметре морске воде у која је укључена и температура мора и у посљедње вријеме температура мора се кретала око 29, 30 степени, па и за пола степена више. То је за шкољку изузетно погубно. Каменица након 26 степени има стопостотни морталитет. То је и један од разлога зашто каменицу не узгајамо као и мушље на површинском слоју већ их спуштамо на дубину од десетак метара гдје је температура константнија. Нису колебања температуре толика као на површини. Ако дође до отопљавања то су скокови од пар степени и очито је да ћемо то морати да радимо и са мушљама, али ако то урадимо, што ће стручњаци боље од мене објаснити, на тој дубини имамо много мање планктона. Њих највише има у том површинском дијелу, наводи Шупица.
Што се тиче државе и њене помоћи, сваке године је преко министарства обезбјеђено кофинансирање у виду побољшања конкурентности морских производа.
-То су износи до неких десетак хиљада еура по пројекту, што је много мало. Са друге стране не можемо да користимо ИПАРД програме зато што не могу да склопе уговоре о узгајању шкољки на дужи период од пет година. Још једна препорука је да се шкољке, без обзира из ког узгајалишта су обезбјеђена обавезно термички обраде, појашњава наш саговорник.
Узгајивачи тијесно сарађују са стручњацима за биологију мора како би пронашли рјешење за проблем угинућа мушљи, каже Слађана Гвозденовић Николић, научна сарадница у Институту за биологију мора у Котору.
-Задњих година се пријављује масовни морталитет узгајаних дагњи, а оне су једна од наших главних узгајаних врста и један од специјалитета током љета када нам цвјета туристичка сезона. Пријављују масовни морталитет који је ове године преко 70%. Дефиниција „масовни морталитет“ је установљена када стопа смртности дагњи, односно мушаља прелази 30 % и када се деси у врло кратком периоду. Генерално, ти масовни морталитети у посљејдњих неколико година се јако често пријављују, не само у Јадранском мору и Медитерану и не само код узгајаних шкољки него и код других популација. Стање јесте алармантно зато што је та смртност према извјештајима узгајивача 70 % па и више, 2020. године је било 90 %. Од јуна 2020. године су узгајивачи почели да нас извјештавају о том масовном морталитету, односно помору дагњи и тада је Институт за биологију мора изашао на терен и урадио низ анализа које су у домену нашег дјеловања., каже Гвозденовић.
Објашњава да су радили анализу санитарног квалитета воде, а то је примарна анализа када је у питању узгој шкољки, затим низ основних физичко- хемијских анализа воде, провјеравали каква је технологија узгоја, какве су шкољке, односно какав им је кондициони индекс.
-Провјеравали смо и присуство једног паразита, то је један ектопаразит, односно пљоснати црв који је велики предатор дагњи. Морам нагласити да те анализе које смо одрадили нису показале никакве алармантне податке јер параметрни су мало одскакали од дозвољених граница. Јесмо примјетили присуство веће бројности пљоснатог црва. У Тунису често пријављују велики морталитет узгајаних дагњи управо због велике бројности пљоснатог црва. Пљоснати црви су и прије код нас постојали и ја хоћу да нагласим да није ово само резултат дјеловања једног фактора. Етиологија генерално ових масовних морталитета није најбоље разјашена и није најбоље позната. Генерални став научне заједнице јесте да је то заиста кумулативни ефекат више фактора. Прије свега ту су климатске промјене и свједоци смо сви климатских промјена, глобалног отопљавања и повећања температуре мора која је ове године ишла и до 30 степени. По извјештајима власника узгајалишта који мјере редовно температуру, овог љета је ишла и до 32 степена што је изузетно високо, а сама температура вуче поремећај других параметара у мору. Конкретно, када имамо у љетњим мјесецима поремећаје температуре, с обзиром да је мање падавина и мање прилива слатке воде, долази до великог испаравања, до поремећаја салинитета у површинским слојевима, а такође долази и до смањења кисеоника у води, тако да ти поремећаји једног увјек вуку поремећај неког другог, наводи Гвозденовић Николић.
Научна узаједница сматра да још неки параметри утичу на масовне морталитете код морских организама, то јесу и генетичке мутације, поријекло саме млађи, техника самог узгоја и стресирања млађи, загађење, санитарни квалитет те воде, доступност хране која долази углавном са копна, карактеристике подручја за узгој, географски положај и присуство патогена.
Наводи и да постоји велико загађење са копна и да долазимо до крањих граница.
-Оно што је сљедећи корак који нам је јако битан када је наука у питању је регионално увезивање, зато што се тај масовни морталитет јавља и код комшија у Храватској. И у цијелом Медитерану. Сматрамо да нам је то регионално увезивање у будућности јако важно да размијенимо искуства и податке које имамо, да видимо какво је стање, да стандардизујемо одређену методологију и укључимо узгајиваче да бисмо разумјели те промјене које доводе до масовног морталитета. Заиста је то једна комплексна тема. Није то само један фактор па да кажемо ко је кривац, фактора је више, наводи Гвозденовић Николић.
Проблеми се не завршавају само на паразитима и топлом мору. Велика промјена у саставу морске воде, загађење са копна и климатске промјене додатно угрожавају опстанак мушаља. У сарадњи са Институтом за биологију мора, узгајивачи покушавају да пронађу рјешења, али за сада, нема ефикасног начина да се овај проблем ријеши.
-Узгајивачи имају помоћ државе, али би та помоћ требало да буде на јачем и већем нивоу. То је цијели један ланац, није то само на једном нивоу и одражава се и на туристе који на крају на тањиру немају дагње или немају довољно квалитетне дагње, тако да би се ту требало укључити свака инстанца, а што се Института за биоилогију мора тиче ми смо отворени за сваки савјет и допринос са те стране. Ектопаразити, загађење, крузери и глисери који бјесомучно круже заливом и глобално отопљавање, чини се да су се сви озбиљно уротили против осјетљивог еко система. Док наука трага за одговорима не смијемо губити из вида да чак и мали, лични напор може значити пуно за опстанак појединих биљних и животињских врста и очување животне средине, каже Гвозденовић Николић.
Држава је обезбедила одређену помоћ кроз суфинансирање пројеката, али узгајивачи сматрају да су средства недовољна за озбиљније побољшање конкурентности. Са друге стране, проблеми са паразитима и високом температуром мора захтевају брже и ефикасније мјере, а сарадња на регионалном нивоу могла би да донесе боље резултате.
Поред свега, важно је напоменути и значај правилне термичке обраде шкољки како би се избјегле здравствене последице за крајње потрошаче.
