Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе, поднијело је предсједнику Скупштине Црне Горе Андрији Мандићу захтјев да се хитно, по скраћеном поступку, поново стави у скупштинску процедуру измјена Закона о борачкој и инвалидској заштити (ЗОБИЗ) како би се стекли услови да тај закон, по доношењу, ступи на снагу 1. јануара 2024. године за шта државним буџетом за 2024. годину треба планирати одговарајућа средства, саопштено је из Удружења бораца ратова од 1990. године.
-Као разлог за хитну наведена је својеврсна дугогодишња дискриминација корисника борачке и инвалидске заштите чија примања, због лошег основа за обрачун из члана 27 ЗОБИЗ не прате повећања просјечне нето зараде у Црној Гори чиме је посебно угрожена материјална егзистенција ове рањиве категорије становништва. Осим тога, важећи ЗОБИЗ не садржи права породица убијених и несталих цивила током ратних дешавања 1999. године, а којима би доношење Закона о измјенама ЗОБИЗ донијело право на новчано обештећење и друга права.
Да је такво стање посљедица маћехинског односа државе показује чињеница да је у августу ове године просјечна нето зарада у Црној Гори била за 63 еура већа него у Републици Србији, а да је износ породичне инвалиднине по основу палог борца у Црној Гори за 373 еура мањи него у Србији и за 337 евра мањи од просјечне нето зараде у Црној Гори, док је износ породичне инвалиднине у Србији за 100 еура већи од просјечне нето зараде. При томе, уколико не дође до измјене ЗОБИЗ, износ породичне инвалиднине у јануару 2024. године биће на нивоу минималне пензије гарантоване владиним програмом „Европа сад 2“, наведено је у саопштењу.
Из Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе указују да је слична ситуација са ратним војним инвалидима, којих је 281 са личним инвалиднинама у августу ове године од 46,23 еура (10 група) до 770 еура (1. група), при чему је чак њих 217 распоређено у шест задњих група инвалидитета.
-При томе је, за исти мјесец, износ личне инвалиднине за 1. групу инвалидитета у Црној Гори за 614, а за 10. групу за 94 еура мањи него у Србији. Такође, додатак за његу и помоћ од стране другог лица је у Црној Гори за 449 еура мањи него у Србији. Осим тога борачко-инвалидска заштита у Србији обухвата низ других права војних инвалида од виталног значаја уз напомену у закону да су то права и по основу националног признања, наводе у саопштењу.
Подсјећају да је у мају 2023. године Скупштина у претходном сазиву донијела Закон о измјенама закона о борачкој и инвалидској заштити послије неуставног указа предсједника Црне Горе Мила Ђукановића о распуштању Скупштине који је из тог разлога одбио да потпише тај закон, а што није, како је саопштено, учинио ни његов насљедник Јаков Милатовић, па је тај закон остао мртво слово на папиру.
– Сада очекујемо од предсједника Милатовића да поступи у складу са изјавом пред представницима породица страдалих цивила у НАТО бомбардовању Мурина на пријему почетком септембра ове године, да доношење ЗОБИЗ треба да буде један од приоритета новог сазива Скупштине и да ће се у консултацијама са новим предсједником парламента заложити да се изнађе начин да се Предлог закона о измјени ЗОБИЗ, у најкраћем року, поново стави у скупштинску процедуру.
Доношењу ЗОБИЗ иде у прилог и један од овогодишњих закључака Скупштине у претходном сазиву, у вези са случајем ратног злочина „Лора 3“, којим се констатује потреба побољшања борачко-инвалидске заштите и нарочито статус породица жртава ратних злочина и палих бораца, стоји у саопштењу Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе,које потписује Радан Николић.
