Знати вољети и показати љубав, никада не одвратити поглед од онога ко је у невољи, не одустати… Ово су кажу правила којима би требало да се руководимо не само према људима него и према природи… Но, све је више на жалост примјера да ова једноставна правила заборављамо, зато вриједи истаћи људе који их, упркос свему, поштују.
Доносимо причу младог брачног пара из Херцег Новог. Они су прије петнаестак дана на улици нашли сову поломљене ноге и рањеног крила. Изнемоглу, гладну, на граници живота. Сви које су питали шта да раде, чак и ветеринар, рекли су им да помоћи скоро и нема. Но, слабашно мало биће окружено пажњом, напојено и нахрањено, брзо је живнуло, па су га млади људи који не желе да им откријемо имена, с више оптимизма однијели поново до ветеринара. Крило и нога су тада имобилисани и почело је оздрављење. Стрпљиво су Грицку, како су сову назвали, поклањали пуну пажњу па он сада лети од прозора до прозора, судопере, телевизора и као будући моћан ловац господари простором невеликог стана у коме живе и двије маце.
Прождрљивица је Грицко, причају наши љубазни суграђани, али се до те мјере навикао у новом дому да им слеће на руке, рамена, оглашава се кад је гладан. Да би били сигурни у добру будућност малог Грицка, успоставили су контакт са људима из Друштва за заштиту ријетких птица из Подгорице. То ће бити нова адреса за сову којој су показали љубав и пажњу а она је оздрављењем и повјерењем, на свој начин узвратила.
Наши саговорници кажу да ће им бити тешко да се растану од радознале, поносне птице, крупних очију, која им већ допушта и да је милују… Али, очигледно им је и да је сова храбра и жељна слободе па ни то никако неће да јој ускрате.
Хвала за овај лијеп примјер пажње, а Грицку срећан лет!
Divna priča. Imam komšiju koji, inače sa socijalom koju prima, liječi 2 galeba. Jedan je već odletio, a uskoro će i drugi. Isti taj, divni čovjek, brine o desitini uličnih maca, psu i nekoliko kornjača. Napominjem, da čovjek nema ni elementarne uslove za život, al ima ogromno srce.