У Црној Гори недостаје политичка воља да се питање ромског језика подигне на адекватан ниво, што отежава његову заштиту и развој, док би његово учење у школама значајно допринијело смањењу ризика од изумирања. То је саопштено на конференцији „Инклузија или асимилација? Будућност ромског језика и културе у савременом друштву“, коју је организовао Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ).
Директорица ЦЕДЕМ-а, Невенка Вуксановић, подсјетила је да је ромски језик званично признат као језик Рома у Европи на Свјетском конгресу Рома 1971. године.
-Ромски језик припада индоевропској групи језика и обухвата око 33 хиљаде ријечи, што свједочи о богатој историји преношеној усменим путем. Бројне ријечи указују да је ромски језик имао и писану традицију, а не само усмену, истакла је Вуксановић.
Појаснила је да су бројне миграције и селидбе ромског народа обогатиле ромски језик елементима других језика, због чега данас постоје бројни дијалекти и комбинација ћириличног и латиничног писма.
-Данас обиљежавамо 5. новембар – Свјетски дан ромског језика, који се прославља од 2015. године. Надамо се да ће ово бити прилика да се потврди право сваког дјетета на образовање на матерњем језику, што је загарантовано Конвенцијом о правима дјетета, закључила је Вуксановић.
Извршни директор НВО Корачајте с нама, Елвис Бериша, истакао је важност очувања и промоције ромског језика, посебно дијалеката који се користе у Црној Гори.
Према његовим ријечима,најзаступљенији дијалект међу ромском заједницом је гурбетски или џамбалски дијалекат.
-Овај дијалекат карактеришу субгрупе Рома који су се традиционално бавили коњичким и запрежним превозом, познати као „џамбази“. Осим гурбетског дијалекта, постоји и мања заједница Рома који говоре арлијски дијалекат, који је претежно присутан међу Ромима који су дошли из Босне и Херцеговине. Ови дијалекти су одраз културног насљеђа и миграција Рома, који су се населили у Европи између 14. и 15. вијека, рекао је Бериша.
Казао је да, захваљујући радовима лингвиста, данас знамо да ромски језик потиче из Индије, гдје су Роми првобитно населили прије више од хиљаду година.
Он је указао на промјене које су се догодиле током вијекова, али и на чињеницу да многе породице у Црној Гори и даље говоре ромски језик.
Истакао је да је језик подложан ризику од изумирања, јер се не учи у школама.
-Када бисмо имали могућност да учимо ромски језик у школама, ситуација би била другачија, нагласио је Бериша.
Он је упозорио на проблем губитка језика због присвајања ријечи из црногорског и других језика у региону, што смањује аутентичност ромског језика.
-Процјене Савјета Европе су да ромски језик може у значајној мјери изумријети у наредних 20 година ако се не користи и не учи правилно, рекао је Бериша.
Истакао је да је Црна Гора добила првог судског тумача за ромски језик, наводећи да је он добио то звање и положио све неопходне испите.
Бериша је указао да је организација коју предводи покренула и видео садржаје на Ток Току који су привукли велику пажњу, са више од 300.000 прегледа.
-Ови садржаји покрећу дискусије у ромској заједници о правилној употреби језика, појаснио је Бериша.
Он је позвао младе да се ангажују у очувању и проучавању ромског језика, наглашавајући да промјена мора доћи изнутра, од самих Рома.
Оцијенио је да упркос постигнућима, у Црној Гори још увијек недостаје политичка воља да се питање ромског језика подигне на адекватан ниво и да се недостаци који постоје елиминишу.
-Ови изазови постоје и у државама у којима је ромски језик интегрисан у школски систем. Језик је жива материја, он се мијења и захтијева да се улаже у његовоу промоцију, очување и развој. Међутим, ако ћемо само да се позивамо на недостатке и изазове, страх ме је да ћемо још дуго говодина говорити о посљедицама тога, навео је Бериша.
Национални координатор за праћење спровођења Стратегије социјалне инклузије Рома и Египћана у Црној Гори 2021-2025 и начелник Одјељења за унапређење и заштиту права Рома и Египћана у Министасртву људских и мањинских права, Сокољ Беганај, истакао је да су у протеклим годинама остварени важни кораци у овој области.
-Још од 2012. године обиљежавамо Свјетски дан Рома организовањем едукативних радионица. Започели смо сарадњу са ромским интелектуалцима из региона, као што су књижевник Алија Краснић и лингвисти који раде на очувању ромског језика, рекао је Беганај.
Према његовим ријечима, рад Министарства на пољу очувања језика додатно је оснажен израдом првог ромског буквара у Црној Гори, као и организацијом модула који обухватају ромску културу, језик и традицију.
-У сарадњи са Филозофским факултетом, планирано је увођење магистарских студија за ромски језик по узору на Хрватску. Уложили смо велике напоре да се окупе ромски лингвисти са Западног Балкана, како би се језик стандардизовао и очувао за будуће генерације, рекао је Беганај.
Указао је и да Министарство спроводи обуке за државне службенике, судије, тужиоце и просвјетне раднике како би препознали антициганизам и ефикасно реаговали на дискриминацију.
-У сарадњи са Елвисом Беришом и Центром за стручно образовање, покренут је свеобухватан програм обуке који обухвата различите области – од становања до образовања и запошљавања. Позитивне реакције службеника који су прошли обуку дају нам наду да ће наш програм постати примјер добре праксе и да ће бити препознат и примијењен у другим земљама Западног Балкана, навео је Беганај.
Генерални директор Директората за медије, Министарство културе и медија Неђељко Рудовић, нагласио је да слобода медија у Црној Гори подразумијева и одговорност.
-Медији су слободни и дефинишу своје уређивачке политике, док државне институције, укључујући наш Директорат, немају овлашћење да управљају медијским садржајем. Медији дјелују у оквиру закона и сами уређују свој садржај, навео је Рудовић.
Појаснио је да када је ријеч о кршењу закона, дискриминацији и говору мржње, одговорност лежи на надлежним органима попут тужилаштва, док Агенција за електронске медије има улогу надзора у аудиовизуелним медијима.
Посебан акценат ставио је на улогу јавног сервиса који има обавезе према рањивим групама, попут ромске заједнице, у циљу повећања њихове видљивости у медијима.
Рудовић је истакао значај ангажмана младих активиста из ромске заједнице, који својим радом и иницијативама скрећу пажњу на проблеме са којима се сусрећу.
-Све више читамо о успјешним појединцима из ромске заједнице – од љекара до новинара. То је пут који доприноси мијењању предрасуда према овој заједници, сматра Рудовић.
Указао је да Фонд за медијски плурализам пружа подршку медијима који промовишу садржаје посвећене мањинским и рањивим групама.
Рудовић је истакао портал Рома.нет као примјер доброг пројекта који има за циљ информисање и јачање видљивости ромске заједнице. Он је најавио оснивање Мреже за борбу против говора мржње и дезинформација, у сарадњи с Универзитетом Црне Горе и невладиним организацијама.
-Ова мрежа, утемељена на европским праксама, неће бити под директном контролом државе. Њен циљ је идентификација и јавно прозивање оних који шире говор мржње, рекао је Рудовић.
Током догађаја је приказан филм „Људска права мојим очима“, аутора Луке Трбовића, који је освојио прву награду у овиру истоименог конкурса, док је другу награду освојила Јасмина Бериша за пјесму.
Догађај је реализован у оквиру пројекта ”Инклузија без граница: Оснаживање Рома/киња и Египћана/ки кроз заштиту права и образовање”, који ЦЕДЕМ спроводи уз подршку Министарства људских и мањинских права.
Извор ПР центар
