Реформа система образовања у Црној Гори мора бити хитан приоритет, саопштено из Уницефа и Министарства просвјете након свеобухватне анализe сектора образовања у нашој држави за период 2015. – 2020. године. Подаци из овог документа показују да ученици према Писа тестирању касне двије школске године за осталим државама, половина ученика је функционално неписмена након основне школе, школе и вртићи су пребукирани, у просјеку 16 ученика иде на један компјутер, сваки четврти наставник се стручно усавршава.
Квалитет образовања у Црној Гори је низак у поређењу с другим земљама, како у четвртом разреду основне школе, тако и у првом разреду средњег образовања, периодима када се обавља ПИСА тестирање.
– На два релевантна међународна тестирања, више од 40 одсто ученика било је испод нивоа међународног мјерила које се означава као ‘лош успјех’ – више од 40 одсто ових ученика, упркос учешћу у образовању, не успијева да овлада минималним нивоом компетенција, док свега незнатан проценат ученика (1,6 одсто, 1 или мање) остварује висока постигнућа, док је тај проценат у просјеку око 10 одсто у земљама ОЕЦД-а, а у земљама с најбољим постигнућима достиже 20 процената или више, резултати су анализе.
Недостаје кључни документ који би објединио стратешка опредјељења која се односе на период до 2030. године, поручио је министар просвјете Миомир Војиновић.
Амбасадорка Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа подсјетила је да је годишњи извјештај Европске комисије за 2022. годину препоручио Црној Гори да усвоји план с јасним буџетом за низ образовних реформи како би се на свим нивоима свој дјеци обезбиједило квалитетно, инклузивно образовање.
Шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори Хуан Сантандер истакао је неколико кључних налаза ове Анализе попут тога да је двоје од троје дјеце у Црној Гори у основним школама с недовољном инфраструктуром; да је у просјеку шеснаест ученика на један компјутер у основним и средњим школама; да тек сваки четврти наставник похађа програме за професионални развој; као и да дјеца која расту у сиромаштву у много мањем броју иду у вртић, основну и средњу школу.
– Ови подаци указују да треба хитно обезбиједити средства за финансирање нових школских објеката и адекватно опремање свих школа новим технологијама. Улагање више средстава у континуирано, стручно усавршавање свих наставника је приоритет ако желимо бољи квалитет образовања. За смањење сиромаштва у Црној Гори, мора се пружити квалитетно образовање свој дјеци из сиромашних породица, ромској и дјеци са сметњама у развоју и то од првих година живота“, поручио је Сантандер.
Ученица Средње медицинске школе у Подгорици Јелена Јовановић позвала је на дигитализацију образовања, јачање васпитне улоге школе, пружање веће подршке менталном здрављу и социо-емоционалном развоју ученика и боље припремање ђака за конкретне послове.
– Будите свјесни да ћемо ми замијенити вас, у свим државним и приватним институцијама, па не би ваљало да наше знање тада буде као ваше сада, част изузецима“, поручила је Јовановић.
Предсједница НВО Просвјетна заједница Оливера Лековић подсјетила је да су наставници у Црној Гори, не тако давно, заједно с љекарима били међу најцјењенијим професијама и да је тада и друштвени статус наставника и квалитет образовања био бољи него данас. Она је своје излагање завршила поруком црногорској јавности, данашњим и будућим доносиоцима одлука у Скупштини и Влади Црне Горе:
– Ако наставимо да не улажемо у наставни кадар и школску инфраструктуру, ако наставника не укључујемо у процес планирања и одлучивања образовних политика, ако у образовању не запошљавамо људе по принципу меритократије, бићемо све даљи од нашег циља – стварања друштва знања у којем свако дијете остварује право на квалитетно, инклузивно образовање.
Предсједник Синдиката просвјете Радомир Божовић истакао је да једино задовољан просвјетни радник може дати максимум у учионици и на тај начин допринијети да се реформа реализује.
Извршна директорка Удружења „Родитељи“ Кристина Михаиловић подсјетила је да су школе и вртићи у већини општина пребукирани. Поручила је да систем оцјењивања мора да се побољша, да постигнућа ученика у односу на друге земље морају бити већа, као и приступ образовању за дјецу из сиромашних породица. Позвала је на јачање квалитета инклузивног образовања за дјецу са сметњама у развоју.
Анализа је доступна на сајту УНИЦЕФ-а Црне Горе и представља заједнички подухват Министарства просвјете и представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори, који је спроведен уз подршку међународне консултантске агенције СОФРЕЦО.
