Новим епидемиолошким мјерама забрана кретања важи од 22, умјесто од 21 до пет сати ујутро. Мали привредници ће радити до 21 сат.
Министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић на конференцији за новинаре казала је да се од четвртка, 01. априла, до 09. априла продужава вријеме слободног кретања:
-Грађани, умјесто до 21 час, слободно могу да се крећу до 22 часа. Забрана је на снази, као и до сад, до 5 ујутру.
Продужава се и радно вријеме малој привреди (продавницама, салонима, бутицима, физерским и козметичким салонима, занатлијама…) умјесто до 20 часова, радиће до 21 час. Отварају се и баште угоститељских објеката и то у Подгорици, Бару, Колашину, Мојковцу, Бијелом Пољу, Андријевици, Пљевљима, Беранама, у Улцињу и на Цетињу. Угоститељски објекти радиће до 21 час. За једним столом могу да сједе два госта, а размак између столова мора да буде метар и по. Музика, у баштама локала није дозвољена. Наглашавамо да се дозвола рада не односи на баште које су застакљене.
У исто вријеме, од сјутра се дозвољава, у цјелости, регуларан рад угоститељским објектима у Херцег Новом, Будви и Тивту. Радно вријеме и њима је до 21 час. Музика, као што иначе није дозвољена на територији цијеле државе, није ни у угоститељским објектима у Будви и Тивту. Тржни центри се неће отварати ове недеље. Забране међуградског саобраћаја остају на снази. Никшић и Шавник остају закључани јер они и даље имају преко двије хиљаде заражених на 100 хиљада становника. И што се тиче мјера у осталим општинама, и оне остају непромијењене. Услови за улазак у Црну Гору остају исти.
ЦРНА ГОРА ОДРЖАВА НИСКУ СТОПУ ЛЕТАЛИТЕТА ЗБОГ КОВИД 19
Црна Гора има стално одржавање ниске стопе леталитета када је ријеч о ковиду, и то најнижу у групи од шест држава које имају високо развијене здравствене системе, казала је директорица Клиничког центра Црне Горе др Љиљана Радуловић.
На почетку пандемије, Уједињено Краљевство је било на 15 одсто, Италија на 13, Шведска на око 12, а Црна Гора на 2,18 одсто (15. априла 2020. године).
-У том тренутку, леталитет на свјетском нивоу је износио седам процената. Ова вриједност умногоме зависи од броја заражених, тако да се и очекује да је висока у земљама које имају велики број обољелих, па је због тога овако висока у наведеним земљама, али на њу такође утиче и тадашње мање искуство у третману обољелих, као и непостојање вакцине. Зато не чуди пад стопе смртности у каснијем период. Међутим, наглашавам да Црна Гора има стално одржавање ниске стопе, и то најнижу у овако репрезентативној скупини која посебно доминира у посљедњем периоду када имамо значајан пораст позитивних случајева у односу на период од прије годину. То значи да можемо да се похвалимо, између осталог, квалитетом пружене здравствене заштите. Наравно да се надамо да ће са постојећом вакцинацијом број заражених бити значајно мањи, а тиме се надамо још нижем леталитету.
