Жири међународног сајма књига Трг од књиге награду за издавачки подухват године уручио је издавачкој кући ХераЕду, књижари Со за најбољу едицију, издавачкој кући Пчелица уа најбољу дјечију књигу, а издавачима Трећи Трг и Сребрно дрво за најљепшу књигу.
Издавач ХераЕду из Београда награђен је за монографију „Најлепше лице неолита”, аутора Милорада Стојића. Књига је објављена 2023. године у едицији „Најлепше из археолошке баштине Србије” с циљем да се разумије и научно документује како се одвијао живот у неолитској заједници на подручју Србије у периоду 6200.–4500. године прије наше ере.
Жири у образложењу може само досљедно цитирати новоде из рецензија за ову књигу која читаоца својим, више него адекватним називом, уводи у причу о достигнућима неолитског човјека.
На основу предочене археолошке грађе, читалац ће наћи потврду да се неолитска култура на овим просторима одржала 1700 година, највише захваљући колективном знању, вјеровању и интегрисаној друштвеној заједници. У књизи је приказано више стотина археолошких артефаката и предмета антологијске вриједности (Лаокон, Сфинга с људским лицем, попут египатске, Мислилац с Медведњака, Мајка с дететом, Породиља, Богиња на престолу). Све то, заправо је прича о достигнућима у астрономији, сакралној архитектури, знаковном споразумијевању, подстицајима плодности и умјетности. Посебну пажњу привлаче студије и есеји о улози антропоморфних и зооморфних маски, улози бакра у развоју винчанске културе, намјени амулета, значењу мотива крста у млађем неолиту и врхунац – веома значајна студија о религији протостарчевачке и винчанске културе, наводе у својим препорукама за ову књигу Елена Масливченко и Ненад Петровић.
Књижара Со награђена је за едицију необичног назива „Бокељологија”, а како је образложио жири, према замисли свог оснивача и уредника Николе Маловића, едиција покренута 2008, посвећена је изучавању значајних, а недовољно освијетљених феномена из историје и културе Боке Которске.
Ријеч је о документарним и литерарним свједочењима која су по правилу писана са истинском компетенцијом, али популарно и занимљиво. Приступачности и информативности ових издања доприноси богата визуелност, остваривана илустративним објављивањем репродукција изворних рукописа, географских мапа, графика, акварела, слика и фотографија, па се поједине књиге из едиције „Бокељологија” називају и фото-монографијама или фото-новелама. Цјелина од 26 досад објављених штива формирана је из три међусобно допуњујућа извора.
Први круг чини антолологијски избор најбољих дјела која су о Боки Которској написали знаменити аутори завршеног опуса. Као примјере помињемо књижевнике Сима Матавуља, Милоша Црњанског и Николаја Велимировића и историчаре Тома Крстовог Поповића, Риста Ковијанића и Николу Јовића. За обнову и успјелу обраду једног од драгуља из овог круга – студије “Вита Которанин, неимар Дечана” – Никола Маловић је на Тргу од књиге 2016. године, добио Плакету за издавачки подухват године.
Други дио „Бокељологије” формирају дјела савремених аутора, којима је уредник са сарадницима дао подстицај и подршку да напишу књиге специјално за ову едицију. Добар примјер такве оријентације представља нова, ове године штампана хроника капетана Бранислава Н. Кордића, која доноси обухватну и на документима засновану родословну повијест о породици Кордић из Рисна. Али тек што је та монографија изашла са редним бројем двадесет пет, појавила се и представила на овом сајму и двадесет шеста књига едиције, “Ратна лука Кумбор” Синише Луковића, чиме је покренут нови циклус издања.
И најзад, трећи дио „Бокељологије” творе остварења самог Николе Маловића, од којих за ову прилику издвајамо три: „Херцег-Нови: Град са 100.001 степеницом”, „Бока Которска и Србија” и „Андрић и ђаво”. Овим дјелима Маловић се потврдио у складном двојству писца и издавача, као креативна личност која и едицијом „Бокељологија” Књижаре Со” стално унапређује културни значај Херцег Новог за један степеник више.
Издавачкој кући Пчелица из Чачка награда је уручена за књигу Јелене Тасић, „Севале су муње”.
Како је наведено у образложењу, слика рата, виђена очима десетогодишње дјевојчице Маје из избјегличке колоне која се, свјесно, бесмислу и злу супротставља подсјећањем на љепоту и доброту свијета, писана је кратким, експресивним реченицама. Убједљивости књиге доприносе и оригинални цртежи Косте Миловановића у палети црних и сивих тонова који сугеришу реалност од које дјевојчица жели да побјегне, бојећи свој свијет дугиним бојама.
Тема овог романа није смјештена у одређени простор и вријеме – порука је универзална: никада и нигдје не треба започињати ратове!
Издавачима Трећи Трг и Сребрно дрво, Београд, жири је уручио награду за ликовно рјешење корица књига „Јуна Фосеа: Друго име”, „Ја сам неко други” и „Ново име”. Заправо је то магнум опус „Септологија” у три тома, у преведу Радоша Косовића.
Визуелно рјешење корица ове три књиге, које потписује ауторка Дина Радоман, суочавају читаоца са сусретом двије умјетности. Оне визуелне и умјетности приповиједања. Овакав приступ у опреми књига није нов, али је овдје тако доминантан да донекле отвара питање – шта нас опредјељује да посегнемо за једном књигом? Да ли је то порука и прича аутора коју тражимо између корица или рјешење визуелне умјетнице које стоји између књижевника и спољашње стварности? У сваком случају, двије умјетности се овдје бране узајамно и у тој корелацији можемо осјетити само задовољство.
Опрема књига које награђујемо заправо је изузетно лијепо размишљање о простору, бјелини и знаковима. Можемо то посматрати и као експеримент стварање контрапункта тексту норвешког нобеловца који у свом писму изоставља тачку као интерпункцију и знак.
Међународни сајам књига 22. Трг од књиге завршен је синоћ уручивање награда, али и промоцијом књиге „Медијска писменост и критичко мишљење” Виолете Кецман, на којој су уз ауторку говорили још и проф. др Вук Вуковић и главни уредник Издавачке куће Клио Зоран Хамовић.
