На 7. састанку Стратешког и Оперативног одбора Западнобалканског инвестиционог оквира (WБИФ), одржаног у Бриселу, у оквиру ажуриране листе црногорских пројеката, између осталог, представљен је и пројекат изградње далековода 110 кВ Херцег Нови – Вилуси у вриједности 18,3 милиона еура.
Ријеч је о пројектима који се финансирају кроз Инструмент за реформе и раст, као и три инфраструктурна пројекта кандидована за финансирање из 10. позива WБИФ-а чија је укупна вриједност 80,3 милиона еура, саопштено је из Министарства европских послова.
За поменуте пројекте Црна Гора је аплицирала за 14,6 милиона еура из средстава опредијељених за План раста за Западни Балкан, уз подршку Европске банке за обнову и развој, поручила је министарка европских послова и национална ИПА координаторка Маида Горчевић.
– Имплементацијом пројеката циљ је обезбиједити сигурности у снабдјевању енергијом, развој конкурентног енергетског тржишта и одрживи енергетски развој – навела је она.
Уз пројекат изградње далековода, за који је тражен инвестициони грант од 3,16 милиона еурам Горчевић је представила и пројекте: ЦЕДИС паметна дигитализација – фаза И у вриједности 26,4 милиона еура, за који је држава аплицирала за 5,1 миллион еура и ТС 400/110 кВ Брезна – фаза ИИ у вриједности 35,5 милиона еура, која ће кроз План раста бити подржана са 6,38 милиона.
– Главни циљ пројекта изградње далековода 110 кВ Херцег Нови – Вилуси, реконструкција 110/35 кВ ТС Вилуси и проширење 110/35 кВ ТС Херцег Нови је сигурност у снабдијевању енергијом, развој конкурентног енергетског тржишта и одрживи енергетски развој. Пројекат треба да допринесе сигурнијем и поузданијем снабдјевању општине Херцег Нови електричном енергијом, прикључењу обновљивих извора електричне енергије на подручју Вилуса и Драгаља – казала је Горчевић представљајући пројекат.
Она је појаснила да је сврха пројекта ЦЕДИС паметна дигитализација брже и боље повезивање обновљивих извора електричне енергије на дистрибутивној мрежи, сигурније снабдијевање електричном енергијом комплетне потрошње свих трафостаница које су обухвац́ене пројектом како на нивоу потрошача тако и на нивоу произвођача електричне енергије.
Састанак је окупио представнике Европске комисије, међународних финансијских институција и земаља корисница, с циљем стратешког усмјеравања подршке инфраструктурним пројектима у региону.
– План раста и Западнобалкански инвестициони оквир за Црну Гору и остале земље чланице, представљају јасан израз Европске уније да проширење остаје у њеном стратешком фокусу – истакла је Горчевић.
Поред учешћа на састанку, Горчевић је говорила на политичком брифингу о црногорској перспективи проширења ЕУ у организацији Центра за европске политике, те одржала низ билатералних сусрета са представницима институција ЕУ.
