Реконструкција Његошеве улице на потезу од подземне гараже до Градске кафане почеће у првој половини октобра.
Извођач и представници Агенције за изградњу и развој данас су обишли трасу како би дефинисали почетак и динамику радова али и организацију саобраћаја. По ријечима директора Агенције Александра Ковачевића саобраћај ће током извођења радова бити двосмјеран од зграде Општине према Топлој али и из правца Савине до скретања ка Шкверу, а на дионици код тврђаве Форте маре биће регулисан семафорима.
-Имамо ту једну дионицу код самог волта тврђаве Форте маре који је узак и гдје не постоје услови за неометан двосмјерни саобраћај па ћемо то регулисати семафорима. Двосмјеран саобраћај ће бити до скретања у Улицу Партизански пут која води до Шквера, док ће дио Улице Саве Ковачевића и Његошеве до подземне гараже бити затворен за саобраћај. Сва паркинг мјеста којима газдује Паркин сервис у том дијелу неће бити у функцији. Од објекта гараже до Новљанке саобраћај ће такође бити двосмјеран, објаснио је Ковачевић.
Пројекат реконструкције обухвата проширивање и поплочавање тротоара специјалним каменом, асфалтирање саобраћајнице, замјену одвода за атмосферске падавине, постављање нове јавне расвјете. Током прва четири мјесеца радови ће бити најобимнији. Ковачевић сматра да ће саобраћај функционисати доста лакше када реконструкција стигне до припремне фазе за асфалтирање.
-Када завршимо обилазак трасе знаћемо и прецизнију динамику радова. Мијења се комплетна инфраструктура, наилазићемо на разне инсталације, када се буде радило поплочавање каменом шетачке зоне биће много лакше, казао је Ковачевић.
Подсјећамо, након два неуспјешна јавна позива, на трећем се за избор извођача за пројекат реконструкције Његошеве улице, вриједан 1,3 милиона еура, јавио конзорцијум АБ Градња који чине компаније Асфалт бетон градња, студио простор, Билдер фокс, Флоумакс, Геотин МНЕ и Тофи.
Питам се: да ли је стварно укинута застакљена чекаоница градског саобраћаја? Како на анимацији изгледа – јесте! Тачно је да је Херцег Нови Европски град спорта за 2024. годину. Али, у њему ипак живи пар старијих људи и инвалида који би радо сјели на клупу док чекају на градски аутобус.
Претходно стање те чекаонице је било да су постојала два-три сједишта на клупи, као и застакљени кров који је љети проузроковао паклену врућину. Путници су по жези редовно чекали уз зид супермаркета или сједећи на парапету у сјенци дрвећа Парка Светог Леополда Мандића. Више пута сам предлагао да се посаде бршљани, ладолежи или неке друге пузавице које би створиле хлад у чекаоници и украшавале град. Да службеници СО ХН долазе градским аутобусом на посао, можда би овај проблем био ријешен. Овако су саградили гаражу, имају клима уређаје у канцеларијама, па им је и овај проблем испод радара.
Има ли неко одговоран у Скупштини Општине ХН да одговори на ово питање?
Ђорђе Матковић Минхен/Херцег Нови
Када планирате да улозите 1е у сеталисте у Кумбору и Дјеновицима ? Дио око портоновог је срамота града !!! Узела је опстина милионе на градјевниске дозволе, није у стању да тротоар среди и јавну расвијету, а да не прицмамо о смраду поред тениских терена, дрвецу које лези по тротоару и нико се није сјетио да га бар орезе…. Доце избори врло брзо…
Једна од великих атракција Његошеве улице на потезу од капије скалинаде на улазу у Парк Бока па западно до стрмог пута који је водио до хотела Бока је био дрворед дивљих(горких) наранчи. У прољеће би се расцвјетале и дивно мирисале, а њихови зрели плодови на стаблу би у љетњој сезони одушевљавали туристе. На стаблима су редовно били и зелени и зрели жути плодови од прошле године!
Нико се није старао о тим стаблима који су током деценија етапно страдала, и од којих је остало само још једно. И оно броји задње дане.
Видим на анимацији да је ту предвиђен парапет. Можда је и то боље од бодљикаве живице која је из године у годину бивала неестетски поткусивана. Енигма ми је да ли је то била послиједица ракије или апсолутног одсуства смисла за естетику.
У годинама прије пандемије сам у Минхену игром случаја разговарао са двије госпође из Дубровника. Тема краћег разговора су били управо агруми. Са великом дозом локалпатриотизма су ми испричале да у Дубровнику постоји клуб (невладина организација) који је издејствовао да добију слободну површину на брду Срђ изнад Дубровника гдје саде дивље/горке наранче. Производи тих плодова се могу купити у дубровачким дућанима.
Како би било да Херцег Нови обнови уз Његошеву улицу на идентичној позицији дрворед дивљих/горких наранача? Новљани који се сјећају тог доба биће сигурно за то!
У шта је све СО ХН уложила новац, ово би сигурно била добра инвестиција!
Испред куће у ХН имам самониклу дивљу наранчу. Концем маја када дођем је крцата плодова.
Ђорђе Матковић Минхен/Херцег Нови