Влада Црне Горе је на данашњем засједању, у складу са одредбама Закона о спомен-обиљежјима, дала сагласност Општини Херцег Нови за подизање спомен бисте и давање имена улице, прије истека законског рока.
Према сагласности, улица у Херцег Новом ће носити име Гордане Богојевић Ковачевић (1974–2009), истакнуте кошаркашице. Такође, дозвољено је и постављање спомен-бисте Стевану Раичковићу (1928–2007), истакнутом књижевнику.
Стеван Раичковић, истакнути књижевник и академик, рођен је 5. јула 1928. године. Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици гдје је 1947. године и матурирао. Студирао је на Филозофском факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује пјесме у „Књижевности”, „Младости”, „Књижевним новинама” и „Политици”. Често је боравио у Херцег Новом за који га везују и неки о најљепших записа о овом граду. Историчар, проф. др Сава Живанов, рекао је да је: „Херцег Нови за Стевана био град његовог другог дома, ’свој град’, а не просто мјесто за одмор“. Пјесме и есеји о Херцег Новом и Новљанима, постали су дио „Чаролије о Херцег Новом“. Општина му је 1990. додијелила Октобарску награду. Локална управа планира подизање спомен-обиљежја у насељу Топла. На бисти ће писати: Стеван Раичковић 1928 – 2007 књижевник и академик, Иницијативу за подизање спомен бисте поднијела је Општина Херцег Нови.
Гордана Богојевић Ковачевић рођена је 1974. године, у Загребу гдје са осам година почиње да тренира кошарку у КК Медвешћак. Са 12 година прелази из Загреба у Крагујевац и наставља да тренира кошарку у КК Раднички. Године 1990. прелази у Београд у КК Црвена звезда, гдје потписује први професионални уговор. Са КК Црвена звезда осваја три државна првенства и три КУП-а у тадашњој СФРЈ И СРЈ. Њена репрезентативна каријера почиње 1989. године, у кадетској репрезентацији СФРЈ, а 1991. године, са њом осваја друго мјесто и сребрну медаљу на Европском првенству у Португалу. Од 1992.године до 2003. године, у континуитету наступа за све сениорске селекције СФРЈ, СРЈ и СЦГ. Године 2006. уписује Вишу кошаркашку школу у Београду на којој је дипломирала 2009. године.
Одредбама Закона о спомен-обиљежјима прописано је да се спомен-обиљежје истакнутој личности не може подићи прије истека рока од 20 година од дана када је лице умрло. Изузетно, уз сагласност Владе, спомен-обиљежје за значајни догађај или истакнутој личности може се подићи и прије истека прописаног законског рока. Ц.Г.
