Херцег Нови једна је од три општине у којима је од данас поново успостављен редован рад јавних и приватних образовно-васпитних установа. Узевши у обзир строго поштовање мјера у тим установама, али и значај социјалне компоненте у образовном процесу, одлука је наишла на одобравање већег дијела јавности.
-То је био велики стрес и за родитеље и за дјецу. Онлајн настава, колико год да је добро организована, не може значити исто што и настава у учионици. Колико видим, у школама је доста добра организација, поштује се дистанца, држе се маске, а групе чини до 15 ђака, навела је потпредсједница Општине Херцег Нови Весна Самарџић у изјави за агенцију Медиабиро.
Судећи према њеним ријечима олакшање су у првом реду осјетили родитељи. Осим технолошке засићености, није занемарљив био број ни оних родитеља који су локалној самоуправи пријавили финансијске потешкоће.
-Рецимо, ако имате породицу са четворо, петоро дјеце, ту један таблет није довољан. Општина је у више наврата, у сарадњи са Министарством, помагала и набављала опрему. Било је и породица које нису у могућности да плате интернет, поготово у овој ситуацији“, навела је Самарџић.
Како је додала, ништа мање значајан није ни социјални аспект цјелокупне ситуације.
Мислим да ће се дјеца дружити, те да ће у живом разговору са учитељима и наставницима сигурно боље и пратити наставу“, истакла је Самарџић.
Одлуку ресорног Министарства је поздравио и Бранислав Кречковић, директор ОШ „Дашо Павичић“.
-Још у претходном периоду постигли смо висок ниво поштовања мјера – како од стране запослених, са добром организацијом дежурства, тако и од стране ученика. Најбољи показатељ успјеха у том погледу јесу и недељни извјештаји које шаљемо Министарству, гдје је на 1.200 ученика био врло мали број оних који су били у изолацији, казао је Кречковић.
Да онлајн онлајн настава има и своју добру страну, показали су управо ученици новљанске Основне школе.
-Рецимо, у случају првог разреда, ученици од шест година су за свега пар минута савладали коришћење апликације Теамс. Они врло лако и једноставно превазилазе технолошке баријере које имају старије генерације, поручио је Кречковић.
