Изложба поводом обиљежавања 50 година од смрти Ива Андрића „Андрић и Вишеград: од првих корака до незаборава“, отворена је синоћ ( 17.март) у фоајеу Дворане Парк у сарадњи са Андрићевим институтом из Вишеграда и трајаће до 30. марта.
Аутор изложбе др Гордана Станчић казала је да је изложба подијељена у неколико цјелина, а идеја је била да се прикаже повезаност Андрића са Вишеградом, с којим никада није прекидао везе.
-Један дио посвећен је Андрићевом дјетињству које је провео у Вишеграду, периоду када су почеле да се формирају нераскидиве везе између писца и града. Затим смо се бавили Вишеграђанима, стварним људима које је Андрић познавао и који су били инспирација за настанак ликова из његових романа и прича. Он је с почетка чешће, а касније ређе посјећивао Вишеград и сваки пут је био срдачно дочекиван од стране својих суграђана и пријатеља. Између посјета, контакт је одржаван преписком, чему смо такође посветили један дио изложбе, рекла је она.
Станчић је истакла да након смрти нобеловца Вишеграђани нису заборавили свог суграђанина. Сваке године обиљежава се дан рођења и смрти писца. Многе институције носе назив Андрића, а њему је у част и манифестација „Вишеградска стаза“.
Професорица Дивна Васић истакла је да је писац најзначајније приповјетке написао у кући у којој је одрастао.
-Он је као дијете дошао у Вишеград 1894. са 2 године, али је Вишеград био његов дом до 27. када му умире и посљедњи сродник, тетка Ана, у чијој кући је и одрастао. Хоћу још да кажем да је своје прве значајне приповијетке, Андрић написао у кући у којој је одрастао: „Пут Алије Ђерзалеза“, „Љубав у касаби“, „Рзавски Брегови“, „Мустафа Мађар“, „Антологијска приповијетка“, „Мост на Жепи“, подјетила је она.
Вишеград је, захваљујући Андрићевој љубави према граду, коју је пренио на лист папира, по ријечима Васић, сврстан у свијет књижевности.
-Андрић се Вишеграду одужио тако што је име наше мале вароши, која је смјештена на границу, како писац каже, у којој никад није било мира и покоја, у којој су се увијек и додиривали и сударали исток и запад, трајно уписао у мапу свјетске књижевности, казала је Васић.
Први пут је да се Андрићев институт на овакав начин приређивањем документарне изложбе бави проучавањем нобеловца, а Васић додаје да их посебно радује што је изложба отворена у Херцег Новом, граду важном у Андрићевом животу и стваралаштву.
