Како препознати слаб моторички и говорни развој код дјетета, тема је на коју одговор нудимо у емисији „Тв учионица“ РТХН уреднице Дринке Кривокапић. Данашње вријеме донијело је нове начине збрињавања дјетета па им забаву и друштво често праве садржаји са мобилних телефона, компјутера, таблета, што је погубно за здрав развој дјетета у најранијем дјетињству. Савјет наших саговорница – др Соње Васић Косаћ, спец. физикалне медицине и пехабилитације, Ане Делић, логопеда и Татјане Терзић, магистра физиотерапије је да ништа не може замјенити родитељску пажњу, њихову активну посвећеност дјетету и разговор са њима.
Холистички приступ дјетету у најранијем узрасту је веома битан, истиче на почетку приче др Соња Васић Косaћ. Додаје да је мозак дио организма који има најинтезивнији развој у периоду након порођаја.
– То је дио који је тада незрео и под утицајем спољних фактора и биологије довршава свој развој, а тај довршетак развоја је веома битан, што родитељи стално морају имати на уму. Зато кажемо да је првих 1000 дана живота дјетета најважније, од прве до треће године. То је период када можемо много тога урадити, и доброг и лошег по развој дјетета.
Појашњава да је у периоду раног дјетињства, свака функција и реакција повезана једна са другом, а родитељима је најлакше пратити моторичку ативност.
– Кроз то се види и како ће се даље одвијати развој говора, фине моторике, емотивно социјални развој. Због тога би родитељи требали да користе предности које наша држава још увијек, веома несебично даје и да редовно воде дијете на контролне прегледе. По закону, имамо седам педијатријских прегледа у првој години и три патронажна. Родитељи требају да искористе присуство код педијатра и питају, разговарају, учествују активно, не само да сачекају на крају закључак. Мислим да мало земаља на свијету има толико бесплатних прегледа, казала је др Васић Косаћ.
Става је да цијели свијет, живот, треба да се врти око дјетета јер су они наша будућност, али истиче да живимо у времену гдје се доста тога промјенило и породица нема више ону вриједност коју је некада имала.
– Морамо бити свјесни да је то ризик овог времена и да се трудимо да још више времена посвећујемо дјетету. Није важно само збринути дјете, већ га и стимулисати и активирати. Сви знамо како се најчешће збрине дијете, помоћу мобилних телефона, компјутера, таблета, а то су краткотрајни, нимало добри нити стимулишући начини.
Недостатке у моторичком спектру потребно је исправљати у најранијем дјетињству, а на који начин се обавља процјена и одређује рехабилитација, говорила је Татјана Терзић мр физиотерапије.
О фазама развоја говора и недостацима, како их уочити и како исправити, када одреаговати, шта родитељи смију а шта не би требали да раде, говори Ана Делић, логопед.
Погледајте ТВ учионицу РТХН уреднице Дрнке Кривокапић…
