Vlasnicima turističkih brodova iz Herceg Novog nelojalna konkurencija ugrožava posao

Obilazak Bokokotorskog zaliva, Žanjica i Plave špilje turističkim brodovima predstavlja omiljenu aktivnost turista.

Vlasnik flote Pajo Dušan Sučević kazao je za RTHN da su brodovi spremni ali većeg interesovanja još nema:

– Nešto je počelo da se dešava zadnjih nekoliko dana. Međutim, po nekim pokazateljima, a vodim evidenciju ovo je najlošija predsezona u zadnjih 20 godina. Brodski izleti su vezani za atmosferske prilike. Bilo je 45 dana kiše, od prvog maja do 15. juna tako da u tom periodu nismo apsolutno ništa radili, zato je jako loša predsezona. Vidjećemo kako će biti, a kod nas sve zavisi o vremena.

Ni dobra popunjenost hercegnovskih hotela nije uticala da se organizuje u većem obimu saobraćaj turističkim brodićima:

– Hoteli su , kao ni jedne godine do sada, bili dobro popunjeni još u aprilu. Međutim, njima su organizovani izleti, mi nemamo dodira sa hotelijerima. Hotelskim gostima su organizovani izleti autobusima po Crnoj Gori i regiji. Neke brodske ture su dogovorene sa nekim drugim brodarima, ne možemo tu da pristupimo.

Kao građaninu drago mi je kad se nešto gradi u našem gradu, ali kasnije shvatiš da od toga rizorta nemamo ništa. Oni koji grade rizort Portonovi, kupe svoje brodove, glisere i voze svoje goste. Da li su oni za kokice ili brodove, i opet tu domaćeg stanovništva nema. Oni to vrte između sebe. Tako su napravili i na Mamuli, kupili su svoje brodove i opet nas tu nema. Kada se nešto gradi u vašem gradu, trebalo bi da bude bolje lokalnom stanovništvu. Ja to ne vidim. Navodno im je plaža otvorena, a prvi red ležaljki je 100 eura. Za koga je otvorena, sigurno nije za nas domaće. Nemaš mogućnosti da radiš i zaradiš sa tih prostora. Što je napravljena Mamula i Portonovi, mislim da niko od domaćeg stanovništva nema ništa od toga, zaključio je Sučević.

On smatra da bi na Škveru trebalo da se napravi veći lukobran, kako bi brodovi bili zaštićeni u zimskom periodu. Činjenica je da nisu zaštićeni, jer svaki treći talas prebacuje mulo, kada je jugo.

– I ono što si muko stekao, gledaš da stoji na nekim konopima i neizvjesno je, kako će se dešavati na moru. Mislim da bi masa ljudi koji dolaze godinama u Herceg Novi, pogotovo, iz regiona, imali svoje barke i jedrilice, ali nemamo uslova.  Ovdje na Škveru ima 100 vezova, a grad ima 30 000 stanovnika. Da bi više zaživio pomorski saobraćaj treba da se uloži, da se napravi da li marina ili luka da se pojača, da se poveća broj vezova. Problem je kada  jugo zimi krene, pokida sve pingvine, kako ih zovemo, a to su oni mali stubići, u kojima je dovedena voda i struja. Nemamo priliku da popravljamo nešto na brodu, jer nema struje, uslova. Osnovno je voda i struja i more koje prebacuju uništi to, objasnio je Sučević.

Naglašava da je osnovno da brod koji se nalazi u luci bude bezbijedan.                                      

– Budva , Bar, Kotor su napravili luku. Mislim da smo mi jedini grad koji nema obezbijeđen vez za brod. Trebalo bi da neko obrati pažnju na ljude koje se bave morem, ocijenio je Sučević.

On je u ovom poslu 30-tak godina. I pored svih poteškoća sa kojima se suočava posebno zadovoljstvo mu predstavlja povratak onih, koji su već bili u obilasku, što ukazuje na kvalitetnu uslugu i sadržajnu ponudu:

Na brodovima flote Pajo imaju posluženje. Posada predstavlja i prave turističke vodiče u obilasku Bokokotorskog zaliva ili Žanjica i Plave špilje. Cijene uprkos svim poskupljenjima nisu mijenjali.

Gusta frekvencija saobraćaja u obilasku Plave špilje predstavlja problem za turističke brodiće:

– Plava špilja predstavljala je atrakciju, vezanu za Herceg Novi. I dok su gosti Herceg Novog išli u Plavu špilju, sa lokalnim brodarima nije bilo nikakvih problema. Međutim, neko iz Kotora prepoznao je tu Plavu špilju, i zadnjih godina i 150 glisera iz Kotora vozi u Plavu špilju.  I kada se u jednom momentu unutra napuni 6 ili 7 brodova, jako je gusto, jer je šilja mala, sa pedesetak metara prečnika i pedeset metara do svoda. Kako to regulisati? Nije bezbijedno, a činjenica je da je postalo gusto,  jer 150 glisera može da doveze masu ljudi, a pojavili su se gliseri kapaciteta i 20 turista. To je ogroman broj uz brodove, koji dolaze iz Budve, dva broda Vesna, Knez Lipovac i Budvanka dovezu i 300 putnika,svaki po sebi i svi voze špilju, tako da je prebukirana, ocijenjuje situaciju Sučević.    

Teško je doći do podataka, koliko u Herceg Novom ima tačno turističkih brodića. S obzirom na slabiji start, nadaju se da će nastavak sezone biti znatno bolji.