У оквиру програма „Дана михољског збора“, уз мото „Пиши се именом својих предака“ у Парохијском дому у Кутима уприличена је трибина, као и промоција књига „Од сумрака до васкрсења Ловћена“ аутора Ранка Гојковића и „Црвена Гора“ коју је написао Жељко Чуровић.
Чланица НВО Михољски збор Драгана Зечевић Плавански подсјетила је на ревитализацију ове организације, коју је започео отац Момо Кривокапић, уз обнову и Братства православне омладине. Она је казала да је традиција Михољског збора јако дуга, од 1219. године. Језгро је била Михољска превлака, која је уништена у исто вријеме кад и Пећка патријаршија.
Предсједник Савеза Срба из Црне Горе, писац и професор Жељко Чуровић причајући о активностима своје и организације под називом Православна фондација, казао је да се и једна и друга баве заштитом идентитета српског народа. Он је подсјетио на удруживање са НВО Михољски збор око заједничког циља, а то је хуманитарни рад.
– Није био циљ да ми помогнемо у неком материјалном смислу, већ да пошаљемо поруку шта је то Православна фондација, Савез Срба из Црне Горе, те да желимо да избришемо границе, не само међу Србима него уопште међу православним народима – казао је он.
У осврту са своју књигу „Црвена Гора“ Чуровић истиче да се свака прича у њој, као и књига, завршавају поруком „да нам нема спаса без саборности“.
– Ако то нису могли да учине наши очеви и дједови, да се измире и опросте једни другима, хајде да ми то учинимо данас, да прижимо руку једни другима, да заборавимо на оно што је било. Не морамо да заборавимо, али у циљу братског јединства, саборсности и спаса да опстанемо, то је нешто што је, модерним језиком речено, једино рационално – истиче Чуровић.
Књига „Од сумрака до васкрсења Ловћена“ говори о борби југословенске интелектуалне елите у доба комунизма да се сачува Нјегошева капела на Ловћену, чуло се на трибини.
О књизи је говорила Сања Јанчић из Православне фондације, која је и заслужна за издање. Она је казала да се готово сва елита тог времена подигла, због чега не треба никога издвајати, али је текст упокојеног проте Жарка Гавриловића направио највећи одјек. У њему се налази конкретан документ који је специјални изасланик папе Павла VI 1995. године упутио митрополиту Данилу.
– Овај изузетно значајан документ свједочи о великој заинтересованости Ватикана за пребацивање Нјегошеве капеле са Ловћена. У писму се каже да је свети отац папа веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине „она мала капела“ и смјести у музеј или на Нјегуше, гдје би одговарала и гдје историја тог времена и тог изумрлог народа још не може да се види – наводи Јанчић.
Она информише да је папа Јован VI понудио митрополити Данилу 500 милиона лира за тај подухват, као и мјесто међу најближим сарадницима, што је овај одбио.
На трибини су говорили Спасоје Кривокапић, предсједник Српског форума грађана Црне Горе из Европске уније и Швајцарске, са сједиштем у Цириху и Славко Јекнић, предсједник Удружења гуслара Црне Горе, Србије и Републике Српске, модераторка вечери била је Ива Бајковић, а отац Драго Пешикан отворио је вече бесједом и благословом.
