Пето вече Трга од ћирилице под насловом “Србуље и србљаци – свештене књиге наше Цркве”, било је у знаку 530 година од почетка рада Ободске књигопечатње, 500 година горажданског “Молитвеника”, 460 година скадарског “Цвјетног триода“ и 309 година “Раковачког србљака”. Године 873.српска култура ушла је у круг Ћирилометодијевске мисије речено је на почетку вечери уз приказивање мале антологије најзначајнијих средњевјековних рукописа
Професор др Виктор Савић са Института за српски језик САНУ, говорио је о Србуљама у литературу и антологији најзначајнијих средњовјековних рукописа:
– Вук Стефановић Караџић још 1818. године, у српском рјечнику дефинише ријеч Србуља као стару, рукописну или штампану књигу. Он даје језичку дефиницију зашто се Србуље разликују до тада, актуелне књиге на црквено словенском језику. Србљак значи исто као Србин. То је било почетком 19. вијека у обичном народном говору. Од 15 вијека код Срба се ствара посебна врста зборника служби, житија светих, под називом Србљак. Зборник обухвата похвале, житија… У 14. вијеку је дошло до груписања састава у самосталне књиге. Један од посебних је Препис зборника Таха монаха Марка, Маријинско четворојеванђеље, Хиландарски типих, псалтири и многи други зборници, навео је, између осталог, др Савић.
Србљак је богослужбена књига која садржи службе светитељима које прослављамо током читаве године, навела је др Милена Мартиновић:
– Обједињавање литургијских служби у част српских светитеља у јединствену књигу, назван је Србљак. Био је један од најзаначајнијих књижевних догађаја у Срба из тог времена. Ове службе су у почетку ношене у зборник служби звани минеи или мјесецослови, а први сачувани рукопис потиче из 16. вијека. Први празнични штампани Саборник у који су унесене, двије Теодосијеве службе о Светом Симеону и Светом Сави, као и о Светом Стефану Дечанском, саставио је јеромонах Мојсије из Дечана, а изашао је у млетачкој штампарији Божидара Вуковића 1536 до 1538. године. Најстарији Србљак потиче из 14. вијека, а то је рукопис из Пећке патријаршије…Хиландарски рукопис састоји се из више дијелова и потиче са краја 15 до треће четвртине 16 вијека, објашњава, између осталог, др Мартиновић.
На петој вечери 10. Трга од ћирилице говорио је доцент др Никола Лукић са Православног богословског факултета у Београду.
Током програма наступио је појац Ђорђе Павловић.
Посјетиоци су били у прилици да виде изложбу радова калиграфске дјечије радионице при Храму Светог Спаса, под руководством свештеника Зорана Миљанића.
На Тргу од ћирилице вечерас (недеља) од 21:00 у Порти Саборног храма Светог Спаса на Топлој одржаће се вече „Унија и унијаћење као прелести, насиља и грабежи – од Лионске ка новим унијама“ .
Повод је 750 година Лионске уније и првог покушаја гашења словенских црквених аутокефалија (српске и бугарске).
У програму учествују: јеромонах др Владимир Палибрк (Острог) и Др Константин Џусојев (Москва). Програм ће водити свештеник Зоран Миљанић.
