Трг од ћирилице манифестација је посвећена очувању српског језика, ћириличног писма и православне духовности. Програм седме вечери овогодишњег издања, уприличен у порти цркве Светог Спаса на Топлој, био је посвећен одбрани српске традиције од заборава који се посљедњих неколико деценија, на силу, а путем политике, економије и културе намеће. Тема је названа „Светонемањићка и пренемањићка писменост и њихов значај за српски народ данас“.
Гости су били проф. др Виктор Савић са Филолошког факултета у Београду и редовна професорица Филолошког факултета у Никшићу др Јелица Стојановић.
Др Савић је предавање посветио периоду прије почетка династије Немањића, а ријеч је о раздобљу које почиње 863. године, када започиње Великоморавска мисија, односно када су на позив Великоморавског кнеза Растислава на ове просторе дошли Ћирило и Методије са задатком да Словене обуче за богослужења.
Објашњавајући са историјског аспекта почетак и развој писмености код тадашњег народа са ових простора, др Савић истиче да је за нашу историју важна 870. година, када је Методије постављен за панонског архиепископа.
– Он није могао одмах заузети престо, јер је био утамничен. Ослободио га је папа Јован VIII, који му помаже и у организовању цркве. Важно је нагласити да у том периоду нема православне и католичке, већ је била јединствена хришћанска црква, а у суштини била је то јединствена православна црква – наводи он.
Говорећи о Стефану Немањи, односно Светом Симеону и Светом Сави, др Савић их доводи у везу са Синајском гором, односно Јерусалимском патријаршијом, због чега се, како наводи, српска и православна традиција наслањају на исток и Палестину.
– И Сава и Симеон, то су примјетили научници још прије 100 година, бирају сиријско-палестинска имена, што не може бити случајно. То су имена која њих, као монахе, везују за исток. Утемељитељи наше цркве и нације врло рано опређељују се за „царство небеско“. Kосовски бој, односно Лазарев завјет долази по тој вертикали – објаснио је он.
О Светосавском и Немањићком насљеђу у Црној Гори говорила је проф. др Јелица Стојановић. Формирање култа Светог Саве у средњевјековној Зети, Боки и Полимљу започето је још у доба Немањића, а има црквено-правно, просвјетно, књижевно и језичко јединство, запажа она.
– Упркос таквом, вишевјековном насљеђу, на којем је заснован историјски континуитет свих простора Црне Горе, посљедњих деценија званична Црна Гора покушава да се одрекне светосавског насљеђа, или што је још теже, фалсификовати га и претворити у несрпско – истиче она.
Повезујући просторе Црне Горе и Немањиће, др Стојановић побројава споменичку грађу, рукописе и натписе, међу којима су натписи на фрескама у црквама у Бијелом Пољу и Будимљу, манастиру Морача и слично, а који датирају из 11, 12. и 13. вијека.
– У свим натписима и записима помињу се Немањићи, у најстаријим сачуваним споменицима са простора данашње Црне Горе. Веома важно, као историјско-језичко свједочанство повезаности, утицаја и размјене духовности и културе јесу и правописна кретања и тенденције на просторима гдје се говорило и писало српским језиком, а то су Рашка, Зета, Хум, Дубровник, Босна, а понекад и шире и даље – истиче она.
Спаљивањем књига не могу се избрисати памћење и историја, не могу се спалити сви манастири, заборавити славе, уништити натписи, састругати фреске, јер од Црне Горе не би остало ништа без Немањића и Светог Саве, закључила је др Стојановић.
У оквиру програма Трга од ћирилице, вечерас у порти цркве Светог Спаса на Топлој биће уприличено књижевно вече сремско-карловачке терцине Ненада Грујичића. Почетак је заказан за 21 сат.
