КРУШЕВИЧКА ЗАВЈЕТНА ВЕЧЕРА УОЧИ МАНАСТИРСКЕ СЛАВЕ

Послије завршетка традиционалне духовне академије поводом крсне славе манастира Савина Успењe Пресвете Богородице у порти ове светиње вечерас од 21.30 часова биће одржана традиционална Крушевичка завјетна вечера као спомен на Архимандрита Савинског Инокентија Дабовића.

Ријеч је о  окупљању мјештана овог херцегновског села које канонски припада суторинској, односно захумско-херцеговачкој и приморској епархији, а све у спомен на њиховог славног земљака архимандрита Инокентија Дабовића (1701-1801) родом из Крушевица који је крајем  18. вијека скупљао прилоге за зидање нове цркве манастира Савина.

Дабовић је издвојио извјесну суму новца и завјештао братији свога манастира да мјештани из  његовог родног села који долазе на Госпођин, дан крсну славу манастира, ноћ уочи светковине проведу уз вечеру о трошку братства манастира. Поузданих извора нема, али се сматра да се прво окупљање Крушевичана десило 1802. или 1803. године, годину или двије после смрти Николе Инокедтија Дабовића.

Пролазили су  вијекови традиција се одржала, а најбољи опис ове свечаности оставио је свети владика Николај Велимировић описујући тренутке са овог скупа у августу 1904. год, у својим „Успоменама из Боке“.

Сјећајући се те свијетле традиције о којој су осим владике Николаја писали путописац и новинар „Политике“ Милан Шантић и други, као занимљивост у монографији о манастиру Савина спомиње и академик  Дејан Медаковић.

На инцијативу и предлог покојног др Илије Павловића и још пар мјештана Крушевичани и њихов Црквени одбор Српске  православне парохије Крушевице донио је одлуку да се 2006. године настави вишедеценијска традиција и обнови стари обичај одржавања Крушевичке завјетне вечере. Тада приликом обнављања овог старог обичаја је констатовано  да је ријеч „о  свијетлој традицији  започетој прије  200 година  и да се нико не смије  тога стиди“.

Трошкове одржавања вечери финасирају мјештани  села Крушевице.

Публициста др Милан Милановић који живи на релацији Београд –Херцег Нови аутор 17 књига од које већина говори о његовим родним Крушевицама каже да је ова традиција заборављена, али су се мјештани Бајкових Крушевица договорили и прије 15 година да се дружење обнови. Ми данас немамо довољно сазнања о томе како су архимандрит Инокентије и његова савинска братија, Крушевичанима завјештали велику привилегију, право на ову свечану вечеру, уочи манастирске  славе Госпођиндана. Поуздано се зна да је архимандрит Инокентије веома заслуажан за изградњу велике цркве овог манастира. То знамо јер је у једној манастирској читуљи записано, казао је Милановић.

Инокентије Дабовић је родом из Крушевица, а његови рођаци настанише се у Сасовићима. Учио је у Манастиру Савини, ту се подстригао, био настојатељ и архимандрит. Цијелог живота прикупљао је милостињу за манастир Савину. Кад се почела градити  велика црква био је јермонах. Знамо да је сама изградња цркве трајала 22 године, од 1777. до 1799. године. Отац Инокентије је знатно прије почетка изградње вршио велике припреме, прикупљао прилоге не само у овим крајевима, него по свим православним земљам. О томе је 2018. године писао Горан Комар у својој књизи „Отац Инокентије (Дабовић) архимандрит Савински“. У последњих пар година овдје смо имали прилику да преставимо нека нова издања попут поезије Новљањина Миша Милошевића из Земуна .Такође, 2011. године промовисали смо први наслов владике Николаја Велимировића „ Успомене из Боке“ које је припремила др Снежана Адамовић из Ваљева у којима је Велимировић писао управо о крсној слави манастира и о нашим  земљацима који су 1904 године били запажени од касније нашег најбољег духовника који је дао српски род, каже  др Милановић.

Напомиње да ће овогодишњи скуп протећи у знаку јубилеја 90. година од када су мјештани Крушевица, Зубаца и Кривошија августа 1931. године на Орјенској локви у масиву Орјена подигли споменик краљу Александру Карађорђевићу који је радио Станко Лепетић а његово подизање финансирао Видак К. Новаковић банкар из САД родом из Крушевица. Споменик је порушио Италијански окупатор 1942. године и после није обнављан закључио је Милановић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here