Јавно предузеће за управљање морским добром финансираће вишемилионским износом значајан број пројеката на територији Херцег Новог, до краја ове и током 2026. године, договорено је на састанку представника овог предузећа и херцегновске Општине. Међу њима су, између осталих, пројектовање и изградња шеталишта на потезу од Титове виле до Старе бање, затим од Мељина до Зеленике и од Каменара до Верига, као и санација и заштита лукобрана Градске луке Шквер.
Како за РТХН прича предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић, ријеч је о пројектима које је локална управа кандидовала као одговор на допис Морског добра, али и оним за које је већ урађена пројектна документација.
Пројекатовање и изградња шеталишта од Титове виле до Њивица подијељена је на два дијела, а Морско добро финансираће дио до Старе бање, информише он.
– Други дио, за који би требало ускоро да буде расписан тендер, који ће заједнички финансирати локална управа и Влада, је траса која иде до Њивица. Ријеч је о изградњи канализације и шеталишта. А за овај дио испод Старе бање Морско добро је преузело финансирање. Пројекат по том споразуму урадиће Агенција за изградњу и развој, на основу којег ће Морско добро током 2026. Године расписати тендер за избор извођача радова – наводи он.
Други капитални пројекат, чија реализација је ургентна, је санација и заштита лукобрана Градске луке Шквер, за који је завршен елаборат прошле године. Тендер за пројектну документацију, како информише предсједник Катић, биће расписан у првој половини новембра.
– Договорили смо да ми до 1. новембра завршимо пројектни задатак, са продужетком лукобрана за неких 30-ак метара. Тај пројекат ће се радити фазно, јер нам је у овом тренутку веома важно да се лукобран заштити са спољне стране. Пошто је то веома специфичан посао, Морско добро ће расписати тендер у првој половини новембра – прича он.
Морско добро преузело је на себе и уређење платоа споменика Твртку првом на Шкверу, а како информише Катић, ријеч је пројекту који је кандидован још за 2025. па је за очекивати да пројектна документација буде завршена до краја године, јер за то постоје средства.
Катић подсјећа да је у претходном периоду завршена изградња пјешачке стазе од Бијеле до Каменара, односно ресторана Адриатик, а у плану је наставак најприје до трајекта, а затим и даље до Верига.
– Договор је да наша Агенција за изградњу заврши пројектну документацију од ресторана Адриатик до трајекта, тако да имамо такође и тај пројекат који би могао бити финансиран током 2026. године, а свакако смо договорили и пројекат од Каменара до Верига, да добијемо пјешачку комуникацију до границе са которском општином. И тај дио ћемо испројектовати током 2026. и вјероватно, ако буде све како смо договорили, да се распише тендер и уђе у радове и за тај крак – наводи Катић.
Када је ријеч о уређивању и изградњи пјешачке комуникације, Катић информише да је договорено поплочавање трасе од хотела Лазуре до пјешачког тунела, као и реконструкција дијела Шеталишта пет Даница, на потезу од тунела до ресторана Мимоза, што ће укључити ново поплочавање, изградњу армирано-бетонске подлоге како се више не би појављивале деформације, постављање атмосферске канализације и нове јавне расвјете.
Обавеза локалне управе је да припреми техничку документацију за све пројекте до краја ове, а Морско добро ће то финансирати током наредне, а како истиче Катић, ријеч је о више милионским инвестицијама.
– Они ће у буџету Морског добра за 2026. годину ставити једну кумулативну ставку и у завосности од наше динамике завршетка пројеката, један по један ће да долази на ред. У сваком случају, ово су пројекти који ће се кретати између четири и шест милиона еура, без овог дијела лукобрана. То зависи колико ће коштати тај дио санације самог лукобрана на Шкверу са тим продужетком, али и ови пројекти оквирно крећу се у тим цифрама, али не може се знати тачно док се не заврши комплетна пројекта документација и не обави предмјер и предрачун радова – казао је он.
На састанку је договорено и значајније и боље уређење и одржавање незакупљених купалишта по мјесним заједницама, када је ријеч о општинским предузећима Чистоћа и Комунално-стамбено, која одржавају сва та купалишта.
