Предвидивост пословног амбијента најважнија је карактеристика од које кључно зависи обим домаћих и страних инвестиција, како постојећих тако и нових, казао је Ратко Николић, главни аналитичар Топ Бусинесс Монтенегро иницијативе и оснивач компаније БИ Цонсултинг на панел-дискусији „Предвидивост пословног амбијента као основа развоја“, која је организована на Економском факултету Универзитета Црне Горе у оквиру иницијативе Топ Бусинесс Монтенегро 2025.
Он је рекао да је оцјена услова у којима пословни субјекти обављају своју пословну дјелатност најважнији елемент многих изазова са којима се друштво сусреће, наводећи и да је једна од главних карактеристика пословног амбијента његова предвидивост.
,,Пословање у тржишним условима је само по себи непредвидиво и повезано са многим интерним и екстерним утицајима и ризицима, те је увијек пожељно да се онај дио услова пословања који се тиче регулативе и реализације државних политика, а који се стратешким приступом државе може учинити мање непознатим и ризичним, учини предвидивим у мјери у којој је то могуће”, објаснио је Николић.
Мирза Мулешковић, економски аналитичар, казао је да су истраживања пословних удружења показала да се црногорски пословни амбијент у посљедњих неколико година, уз минимална побољшања, није у значајној мјери промијенио и да га карактеришу исте, системске, баријере.
,,У дијелу предвидивости пословног амбијента, посебно се издваја владавина права, која треба да обезбиједи квалитетну, стабилну регулативу, једнак однос према свима, ефикасну заштиту послодаваца. Ипак, у скоро свим истраживањима владавина права јесте препозната као кључна баријера”, рекао је Мулешковић.
Он је додао да се у истраживањима и даље препознаје „велика неукљученост” привреде у процес доношења одлука, слабији утицај на промјене законске регулативе, као и честе и ад хок промјене.
Нина Дракић, предсједница Привредне коморе Црне Горе, казала је да је стратешки приступ креирању политика кључан, кроз јасно дефинисане развојне приоритете и стабилан регулаторни оквир који ће важити дуже од једног буџетског циклуса.
,,Такав приступ, посебно ако је подржан добро осмишљеним подстицајима, на примјер за секторе попут енергетике, туризма, прерађивачке индустрије или ИЦТ-а, може дугорочно ојачати нашу конкурентност и привући капитал који тражи сигурност, јасноћу и предвидивост”, објаснила је Дракић.
Она је додала да транспарентност и дијалог нису ствар форме, већ су кључни елементи конкурентне економије.
Никола Перишић, члан Управног одбора Црногорске комерцијалне банке надлежан за Сектор пословања са правним лицима, казао је да је за финансијску институцију као што је ЦКБ, која активно подржава све кључне гране црногорске привреде, предвидивост пословног амбијента не само пожељна, него и неопходна.
Анђела Гајевић, в. д. генералне директорице Директората за унапређење конкурентности привреде у Министарству економског развоја, казала је да ће током ове године посебна пажња бити усмјерена на подстицајне мјере за јачање домаће производње, у циљу смањења спољне зависности, супституције увоза, подстицаја иновација, технолошког развоја и отварања нових радних мјеста.
,,Овај приступ не само да ће допринијети економском расту, већ ће омогућити и јачу отпорност привреде на спољне шокове, допринијети смањењу незапослености и јачању конкурентности домаће привреде”, рекла је Гајевић.
Гордана Ђуровић, редовна професорица Економског факултета Универзитета Црне Горе, казала је да се током продужених преговора о приступању Европској унији, посматрајући кретање БДП по глави становника, препознаје економска конвергенција, али да се не дешава задовољавајућом брзином.
„Такође, подаци о спољнотрговинској робној размјени, као и обим СДИ из земаља ЕУ показују да се значајнија економска интеграција још није десила и да продужено приступање Унији није довело до јачања спољнотрговинских веза са ЕУ партнерима, па ни кроз Споразум о стабилизацији и придруживању. Узроци таквог стања се могу тражити у недовољној конкурентности црногорске привреде да производи и пласира робе на европска тржишта, као и у недовољној атрактивности да привуче референтне инвеститоре из ЕУ“, казала је Ђуровић и појаснила да при томе мисли на растућу неизвјесност и висок степен непредвидивости правног и економског оквира током реализације улагања, на које посебно негативно реагују улагачи из ЕУ.
Оснивач Шајо групе, Жарко Ракчевић, који је истакао важност одржавања оваквих панел-дискусија и казао да је недопустива непредвидивост када су у питању пореске политике. Наведено је поткријепио конкретним примјерима из праксе и односа према туристичкој привреди.
,,Туризам, као најважнија привредна грана, имала је статус јавне дјелатности, а изградња хотела са 4 и 5 звјездица били су стратешки препознати као интерес црногорске привреде, па су при изградњи били ослобођени плаћања комуналија. Сад имамо ситуацију да се опет уводе комуналије за ове хотеле, уз истовремену најаву стимулација за неке инвестиција које би могле бити већим дијелом станоградња, што показује селективност при одлучивању”, закључио је Ракчевић.
Такође, навео је и примјер одлуке о повећању стопе ПДВ у туризму. Осим што стопа није конкурентна са земљама окружења, он је оцијенио недопустивим да земља којој је туризам стратешка дјелатност ненајављено дуплира ПДВ, са примјеном већ наредне године, за коју су аранжмани већ понуђени, па чак и продати.
